Jermenija i Azerbejdžan pred novim POLITIČKIM i ENERGETSKIM izazovima
Da li su mogući novi sukobi u regiji Južnog Kavkaza?
Jedan od najdužih sukoba modernog doba, onaj u Nagorno Karabahu, obnovljen je 25. februara ove godine nakon što je prekršeno primirje; nekoliko dana puškaranja ostavilo je samo dodatne žrtve bez ikakvog rezultata ni na jednoj strani, a nedavni referendum o promeni političkog sistema i imena regije može dovesti do zaoštrenih odnosa i potencijalno otvorenog rata.
UŽAS KOJI OSTAVLJA BEZ TEKSTA: Iranom haraju mećave, peščane oluje i poplave (FOTO)
Dosadašnje žrtve su najviše pale na azerbejdžanskoj strani, a napad jermenskih snaga se dogodio baš uoči 25. godišnjice "masakra u Hodžaliju", koji je svečano obeležen u Bakuu s maršem od 40 hiljada vojnika. Azerbejdžan je optužio Jermeniju da se radi o namernoj provokaciji koja teži prekidu procesa pregovora o mirnom rešenju ovog pitanja. Međutim, iza pitanja Nagorno Karabaha leže i puno šire geopolitičke ideje, što se naročito vidi kroz vojnu pomoć koju je Jermenija dobila od Rusije.
Turska, od KEMALIZMA do NEOOSMANIZMA: Sličnosti i razlike između Ataturka i Erdogana (FOTO)
Nekoliko dana pre samog prekida primirjau Nagorno Karabahu, u Bakuu se održao treći ministarski sastanak Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora (Southern Gas Corridor, SGC). Azerbejdžanska vlada naročitu važnost daje ovom događaju, pa je i sam predsednik Ilham Alijev došao na otvaranje sastanka i održao govor. Tu su bili i visoki zvaničnici drugih zemalja ovog koridora, kao i predstavnici Evropske unije i Velike Britanije. SGC je kompleks nekoliko infrastrukturnih projekata kojim se nastoji da se dopremi prirodni gas iz Kaspijskog jezera (mora) u Evropu, a procenjuje se vrednost ulaganja na 45 milijardi dolara.
ŠTA STOJI IZA KOALICIJE PUTIN-ERDOGAN: Rusija i Turska su postale braća po oružju! (FOTO)
Radi se o tri glavne putanje: (1) Južnokavkasko gasovodno proširenje (SCPx) kroz Azerbejdžan i Gruziju; (3) Trans-anadolski gasovod (TANAP) kroz Tursku; i Trans-jadranski gasovod (TAP) kroz Grčku, Albaniju i Italiju. Ovu inicijativu je još 2009. predložila Evropska Komisija, koja je prepoznala niz partnerskih zemalja među kojima su Azerbejdžan, Turska, Gruzija, Turkmenistan, Kazahstan, Irak, Egipat i druge zemlje Bliskog istoka, a odnedavno se tu gleda i na Uzbekistan i Iran koji mogu biti značajni dobavljači gasa gladnom evropskom tržištu.
Između 2010. i 2015. potražnja za gasom u EU se povećala za više od 20 posto. Istovremeno do 2030. se očekuje povećanje potražnje za više od 70 posto. Istovremeno EU želi do 2030. da smanji emisiju štetnih gasova za 40 posto u odnosu na 1990. godinu; 27 posto sveukupne konzumacije energije trebalo bi da dolazi od obnovljivih izvora energije, kao i da ostvari 27 posto bolju energetsku efikasnost.
SPREČENO KRVOPROLIĆE U AZERBEJDŽANU: Ubijen islamista, hteo da se raznese u tržnom centru!
Sa SGC-om je namera Brisela da omasovi dobavku gasa i da se razreši uobičajene zavisnosti od gasa iz Rusije. Najviše kroz Gazprom, Rusija snabdeva barem jednu trećinu potreba za gasom u EU; zanimljivo je da Evropska banka za obnovu i razvoj teži da pozajmi 200 miliona američkih dolara ruskoj kompaniji Lukoil kako bi se razvilo gasno polje Šah Deniz. Lukoil, na čijem je čelu azerbejdžanski biznismen Vagit Alekperov, vlasnik je deset posto ovog polja. Šah Deniz se smatra glavnim izvorom gasa za celokupan projekat, iako su i ostala polja u regiji zanimljiva ulagačima.
Energija je jedan od ključnih delova tradicionalne ruske spoljne politike, važan izvor prihoda i oblik uticaja. Uloga Azerbejdžana u tome je od velike važnosti za Rusiju, jer se radi o bivšoj sovjetskoj republici u kojoj Kremlj ima i dalje određen uticaj. Tokom vremena je Rusija predlagala Bakuu da se Azerbejdžan okrene korisnim alternativnim projektima kao što je Južni tok, a istovremeno Rusi nastoje da zaustave ili barem uspore projekte koje Moskva vidi kao neprijateljske prema energetskoj strategiji.
CIA objavila ''MAPU BUDUĆNOSTI 2020. godine''! Katolička Evropa protiv Pravoslavne unije?!
S druge strane, evropske zemlje i fabrike podstiču izvoz gasa iz Azerbejdžana i doprinose finansiranju azerbejdžanske vlade, iako je režim Ilhama Alijeva pod optužbom nevladinih i međunarodnih organizacija kao represivan i u kome se novinari redovno zatvaraju na temelju lažnih optužbi. Međunarodna federacija za ljudska prava je 2015. optužila evropske vlade za više od jedne decenije podsticanja Azerbejdžana koji besramno koristi "kavijar-diplomatiju" kako bi šarmirao Evropljane, svoje najveće i najvažnije naftne i gasne klijente. Zapravo, razvoj Šah Deniza i SGC-a će dodatno ojačati režim i maknuti opozicione strukture Alijevu.
SUKOB RUSIJE I AMERIKE: Ove države će PRVE stradati u RATU koji bi ZAPALIO SVET (MAPA)
U svom nastojanju postavljanja kavijar-diplomatije na prvo mesto, Alijevu strahovito smeta Nagorno Karabah. Stanje između rata i mira, kao i vojna prisutnost u toj regiji, kao i nekoliko pokušaja državnih i vojnih udara, terorističkih napada i posledica sukoba devedesetih sprečavaju Baku da mirno i bez stalnog razmatranja što bi mogla učiniti Jermenija potpisuju dogovore o nafti i gasu. Od devedesetih Rusija smatra da je Azerbejdžan deo „bliskog komšiluka“ odnosno kao članica Zajednice nezavisnih država Baku bi morao da razume realnost ruske moći.
ZAMKE MODERNE DEMOKRATIJE: Zašto će Marin le Pen SIGURNO postati nova predsednica Francuske?
Iz Moskve dolazi jasna poruka Azerima: Rusija je zainteresovana za saradnju sa Zapadom i preko Azerbejdžana, ali ako Baku ulazi u tu saradnju kako bi „podmetnuo“ Rusiji, onda će Azerbejdžan osetiti neugodne posledice. Na kraju, Rusija je osigurala da se značajan deo SGC-a obavlja preko Lukoila, ruske kompanije, a Azerbejdžan se obvezao da će nastaviti da prodaje naftu kroz dugačak naftovod Baku-Novorosijsk, kom je potreban snažan remont. Time se Moskva osigurala da ne postoji ni jedan nezavisan regionalni energetski ili infrastrukturni projekat koji bi zaobišao Rusiju ili delovao protiv ruskih interesa. A s trenutnim raskorakom u odnosima Evrope i Rusije, azerbejdžanski gas je vrlo važan Briselu, koji nastoji da ostvari strategiju „zavadi i vladaj“ na području Kavkaza i istočne Evrope.
IRANCI UBILI 8 KURDSKIH BORACA! Incident se desio nadomak granice sa Irakom a evo šta je bio razlog
Kao određen odgovor na to, Jermenija je odlučila da pokrene političko rešenje Nagorno Karabaha kao nezavisne države i pokrenula je diplomatsku ofanzivu, na temelju referenduma o budućnosti regije. Prema Središnjoj izbornoj komisiji 87,55 posto ljudi je glasalo za ustavne reforme regije i promenu imena. Nagorno Karabah bi u budućnosti imao predsednika koji bi potom imenovao ministre. Nije predviđeno mesto premijera. Ime Karabah, koje dolazi iz turskog jezika i znači „crni vrt“ briše se i koristi se jermenski naziv za područje „Artsah“. Alijev i međunarodni posmatrači su odbacili referendum kao nelegalan, smatrajući da jermenska strana "nije zainteresovana za konačni mir u regiji".
Hašemitska kraljevina JORDAN pred ulaskom u KRVAVI sirijski RAT?!
Sama Jermenija takođe nije sigurna da li bi priznala nezavisnu novu državu na Južnom Kavkazu. Ako to učini onda bi se dve jermenske države u bliskoj budućnosti mogle ujediniti. Ipak, u Jerevanu su oprezni. Predsednik Jermenije Serž Sarkasijan nedavno se susreo s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom kao i Donaldom Tuskom, predsednikom Evropskog Saveta, i u oba slučaja je spomenuta opasnost izbijanja dodatnih sukoba ako dođe do naglih odluka. Ipak, Grupa iz Minska unutar OESS-a je jasno pokazala nekoliko puta da postoji pravo naroda Nagorno Karabaha na samoopredeljenje. U široj energetskoj slici izbijanje snažnijeg rata između Jermenije i Azerbejdžana svakako bi sprečilo sprovođenje plana i programa SGC-a ili bilo kog drugog energetskog koridora.
AMERIKA SE DAVI U AVGANISTANSKOJ MOČVARI: Majka svih bombi NEMOĆNA pred 16 godina pakla!
U Jermeniji rasprava o Nagorno Karabahu utiče i na samu unutrašnju politiku. Nelegalne aktivnosti jermenske oligarhije i korupcija pokušavaju se prikriti pitanjima nacionalne solidarnosti, barem do kraja 2018. kada ističe drugi predsednički mandat Sarkasijanu. Neki jermenski analitičari krive Ankaru za pokušaj jačanja turske uloge u ovim napetostima. Turci podstiču Azerbejdžan i pokušavaju stvarati vlastite planove u regiji, koji takođe uključuju gasovodne koridore. Najzad, tu je i Iran koji uz Rusiju jedini ima odlične odnose s Jermenijom od zemalja regije, ali koji je vrlo zainteresovan za priključenje SGC-u kako bi svoje veliko gasno bogatstvo ponudio zanimljivom evropskom tržištu.
