Јерменија и Азербејџан пред новим ПОЛИТИЧКИМ и ЕНЕРГЕТСКИМ изазовима
Да ли су могући нови сукоби у регији Јужног Кавказа?
Један од најдужих сукоба модерног доба, онај у Нагорно Карабаху, обновљен је 25. фебруара ове године након што је прекршено примирје; неколико дана пушкарања оставило је само додатне жртве без икаквог резултата ни на једној страни, а недавни референдум о промени политичког система и имена регије може довести до заоштрених односа и потенцијално отвореног рата.
УЖАС КОЈИ ОСТАВЉА БЕЗ ТЕКСТА: Ираном харају мећаве, пешчане олује и поплаве (ФОТО)
Досадашње жртве су највише пале на азербејџанској страни, а напад јерменских снага се догодио баш уочи 25. годишњице "масакра у Хоџалију", који је свечано обележен у Бакуу с маршем од 40 хиљада војника. Азербејџан је оптужио Јерменију да се ради о намерној провокацији која тежи прекиду процеса преговора о мирном решењу овог питања. Међутим, иза питања Нагорно Карабаха леже и пуно шире геополитичке идеје, што се нарочито види кроз војну помоћ коју је Јерменија добила од Русије.
Турска, од КЕМАЛИЗМА до НЕООСМАНИЗМА: Сличности и разлике између Ататурка и Ердогана (ФОТО)
Неколико дана пре самог прекида примирјау Нагорно Карабаху, у Бакуу се одржао трећи министарски састанак Саветодавног већа Јужног гасног коридора (Southern Гас Corridor, СГЦ). Азербејџанска влада нарочиту важност даје овом догађају, па је и сам председник Илхам Алијев дошао на отварање састанка и одржао говор. Ту су били и високи званичници других земаља овог коридора, као и представници Европске уније и Велике Британије. СГЦ је комплекс неколико инфраструктурних пројеката којим се настоји да се допреми природни гас из Каспијског језера (мора) у Европу, а процењује се вредност улагања на 45 милијарди долара.
ШТА СТОЈИ ИЗА КОАЛИЦИЈЕ ПУТИН-ЕРДОГАН: Русија и Турска су постале браћа по оружју! (ФОТО)
Ради се о три главне путање: (1) Јужнокавкаско гасоводно проширење (SCPx) кроз Азербејџан и Грузију; (3) Транс-анадолски гасовод (ТАНАП) кроз Турску; и Транс-јадрански гасовод (ТАП) кроз Грчку, Албанију и Италију. Ову иницијативу је још 2009. предложила Европска Комисија, која је препознала низ партнерских земаља међу којима су Азербејџан, Турска, Грузија, Туркменистан, Казахстан, Ирак, Египат и друге земље Блиског истока, а однедавно се ту гледа и на Узбекистан и Иран који могу бити значајни добављачи гаса гладном европском тржишту.
Између 2010. и 2015. потражња за гасом у ЕУ се повећала за више од 20 посто. Истовремено до 2030. се очекује повећање потражње за више од 70 посто. Истовремено ЕУ жели до 2030. да смањи емисију штетних гасова за 40 посто у односу на 1990. годину; 27 посто свеукупне конзумације енергије требало би да долази од обновљивих извора енергије, као и да оствари 27 посто бољу енергетску ефикасност.
СПРЕЧЕНО КРВОПРОЛИЋЕ У АЗЕРБЕЈЏАНУ: Убијен исламиста, хтео да се разнесе у тржном центру!
Са СГЦ-ом је намера Брисела да омасови добавку гаса и да се разреши уобичајене зависности од гаса из Русије. Највише кроз Газпром, Русија снабдева барем једну трећину потреба за гасом у ЕУ; занимљиво је да Европска банка за обнову и развој тежи да позајми 200 милиона америчких долара руској компанији Лукоил како би се развило гасно поље Шах Дениз. Лукоил, на чијем је челу азербејџански бизнисмен Вагит Алекперов, власник је десет посто овог поља. Шах Дениз се сматра главним извором гаса за целокупан пројекат, иако су и остала поља у регији занимљива улагачима.
Енергија је један од кључних делова традиционалне руске спољне политике, важан извор прихода и облик утицаја. Улога Азербејџана у томе је од велике важности за Русију, јер се ради о бившој совјетској републици у којој Кремљ има и даље одређен утицај. Током времена је Русија предлагала Бакуу да се Азербејџан окрене корисним алтернативним пројектима као што је Јужни ток, а истовремено Руси настоје да зауставе или барем успоре пројекте које Москва види као непријатељске према енергетској стратегији.
ЦИА објавила ''МАПУ БУДУЋНОСТИ 2020. године''! Католичка Европа против Православне уније?!
С друге стране, европске земље и фабрике подстичу извоз гаса из Азербејџана и доприносе финансирању азербејџанске владе, иако је режим Илхама Алијева под оптужбом невладиних и међународних организација као репресиван и у коме се новинари редовно затварају на темељу лажних оптужби. Међународна федерација за људска права је 2015. оптужила европске владе за више од једне деценије подстицања Азербејџана који бесрамно користи "кавијар-дипломатију" како би шармирао Европљане, своје највеће и најважније нафтне и гасне клијенте. Заправо, развој Шах Дениза и СГЦ-а ће додатно ојачати режим и макнути опозиционе структуре Алијеву.
СУКОБ РУСИЈЕ И АМЕРИКЕ: Ове државе ће ПРВЕ страдати у РАТУ који би ЗАПАЛИО СВЕТ (МАПА)
У свом настојању постављања кавијар-дипломатије на прво место, Алијеву страховито смета Нагорно Карабах. Стање између рата и мира, као и војна присутност у тој регији, као и неколико покушаја државних и војних удара, терористичких напада и последица сукоба деведесетих спречавају Баку да мирно и без сталног разматрања што би могла учинити Јерменија потписују договоре о нафти и гасу. Од деведесетих Русија сматра да је Азербејџан део „блиског комшилука“ односно као чланица Заједнице независних држава Баку би морао да разуме реалност руске моћи.
ЗАМКЕ МОДЕРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ: Зашто ће Марин ле Пен СИГУРНО постати нова председница Француске?
Из Москве долази јасна порука Азерима: Русија је заинтересована за сарадњу са Западом и преко Азербејџана, али ако Баку улази у ту сарадњу како би „подметнуо“ Русији, онда ће Азербејџан осетити неугодне последице. На крају, Русија је осигурала да се значајан део СГЦ-а обавља преко Лукоила, руске компаније, а Азербејџан се обвезао да ће наставити да продаје нафту кроз дугачак нафтовод Баку-Новоросијск, ком је потребан снажан ремонт. Тиме се Москва осигурала да не постоји ни један независан регионални енергетски или инфраструктурни пројекат који би заобишао Русију или деловао против руских интереса. А с тренутним раскораком у односима Европе и Русије, азербејџански гас је врло важан Бриселу, који настоји да оствари стратегију „завади и владај“ на подручју Кавказа и источне Европе.
ИРАНЦИ УБИЛИ 8 КУРДСКИХ БОРАЦА! Инцидент се десио надомак границе са Ираком а ево шта је био разлог
Као одређен одговор на то, Јерменија је одлучила да покрене политичко решење Нагорно Карабаха као независне државе и покренула је дипломатску офанзиву, на темељу референдума о будућности регије. Према Средишњој изборној комисији 87,55 посто људи је гласало за уставне реформе регије и промену имена. Нагорно Карабах би у будућности имао председника који би потом именовао министре. Није предвиђено место премијера. Име Карабах, које долази из турског језика и значи „црни врт“ брише се и користи се јерменски назив за подручје „Артсах“. Алијев и међународни посматрачи су одбацили референдум као нелегалан, сматрајући да јерменска страна "није заинтересована за коначни мир у регији".
Хашемитска краљевина ЈОРДАН пред уласком у КРВАВИ сиријски РАТ?!
Сама Јерменија такође није сигурна да ли би признала независну нову државу на Јужном Кавказу. Ако то учини онда би се две јерменске државе у блиској будућности могле ујединити. Ипак, у Јеревану су опрезни. Председник Јерменије Серж Саркасијан недавно се сусрео с генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом као и Доналдом Туском, председником Европског Савета, и у оба случаја је споменута опасност избијања додатних сукоба ако дође до наглих одлука. Ипак, Група из Минска унутар OESS-a је јасно показала неколико пута да постоји право народа Нагорно Карабаха на самоопредељење. У широј енергетској слици избијање снажнијег рата између Јерменије и Азербејџана свакако би спречило спровођење плана и програма СГЦ-а или било ког другог енергетског коридора.
АМЕРИКА СЕ ДАВИ У АВГАНИСТАНСКОЈ МОЧВАРИ: Мајка свих бомби НЕМОЋНА пред 16 година пакла!
У Јерменији расправа о Нагорно Карабаху утиче и на саму унутрашњу политику. Нелегалне активности јерменске олигархије и корупција покушавају се прикрити питањима националне солидарности, барем до краја 2018. када истиче други председнички мандат Саркасијану. Неки јерменски аналитичари криве Анкару за покушај јачања турске улоге у овим напетостима. Турци подстичу Азербејџан и покушавају стварати властите планове у регији, који такође укључују гасоводне коридоре. Најзад, ту је и Иран који уз Русију једини има одличне односе с Јерменијом од земаља регије, али који је врло заинтересован за прикључење СГЦ-у како би своје велико гасно богатство понудио занимљивом европском тржишту.
