"ЖАЛИМ ШТО САМ ДОЗВОЛИЛА ДА МИ ГА УЗМУ" Преминула Вера, жена која је тврдила да је ПРАВА МАЈКА Владимира Путина
За разлику од Вериних тврдњи, у званичном документу о Путиновом животу, наводи се да је рођен 1952. у Лењинграду и да је био трећи син руског пара
Жена која је деценијама тврдила да је права мајка руског председника Владимира Путина преминула је у сиромаштву у 97. години, преноси британски The Сун.
НОВИ СКАНДАЛ ПОТРЕСА КАТОЛИЧКУ ЦРКВУ! Свештеник силовао часну сестру две године! Папа Фрања реаговао!
ЈОШ ЈЕДАН ПАД ЏОА БАЈДЕНА: Саплео се на бини током церемоније (ВИДЕО)
"ТО ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ, ОБЕЋАВАМ ВАМ!" Бајден најавио БРЗ улазак европске државе у НАТО!
Вера Путина се клела да је Путин рођен из афере са ожењеним мушкарцем. Говорила је да је Путинов отац био руски механичар, Платон Привалов, са којим је затруднела док је он био у браку са другом женом - верзија историје коју је Путин избегавао. Увек је показивала фотографије свог сина као дечака који је необично личио на руског председника.
Вера, из сиромашног села Метехи у Грузији, тврдила је да је руски председник несрећни дечак којег је поклонила када је имао 10 година. Њен интригантан извештај такође детаљно описује његово наводно трауматично детињство.
Она је пред смрт дала интервју за британски Сан у којем је рекла да јој је срце сломљено што човек, на којег је била толико поносна био превише хладан да "призна скривену истину". Вера 60 година није имала контакт са човеком за којег је тврдила да га воли највише на свету.
Извештај Вере Путинове је у супротности са званичном причом о животу руског председника, у којој се наводи да су његови родитељи били Владимир Путин старији и Марија Шеломова.
Извори у Грузији потврдили су јуче да је Вера умрла од старости у престоници Тбилисију и да је у уторак сахрањена у свом родном Метекију.
Она је тврдила да је "мали Влад", коме је дала надимак Вова, своје детињство провео у селу од када је имао две и по године. Причала је како су ране године њеног сина биле испуњене терором, злостављањем и занемаривањем од стране његовог очуха Георгија након што се удала.
Испричала је како је њен син са 10 година враћен код баке и деде у Очиор, у Русији, и да се никада није вратио.
Записи откривени у архиви најближег града Метекија, Каспија, наводно откривају да је Владимир Путин био регистрован у школи Метекхи од 1959. до 1960. године и да је рођен као Грузијац, а не Рус.
За разлику од Вериних тврдњи, у званичном документу о Путиновом животу, наводи се да је рођен 1952. у Лењинграду и да је био трећи син руског пара. Његов брат Алберт, рођен 1930-их, умро је у детињству, а његов други брат Виктор, рођен 1940, умро је од глади 1942. током опсаде Лењинграда.
- Мој сан је да не умрем, а да ме Вова не види и разговара са мном бар једном. Често га видим у сновима, али он не жели да разговара са мном. И у животу и у сновима, узнемирен је због онога што сам урадила, не може да ми опрости - причала је Вера пред смрт алудирајући на Путина.
Вера је, говорећи о траумама из детињства њеног сина због очуха, говорила да Вову очух није тукао, али да није крио да му се не свиђа.
- Често је претио да ће избацити копиле из његове куће. Дан би прошао, а да он детету није рекао ни реч. Вова је патио, мрзео га је, али га се и плашио и није смео да подигне глас. Вову је често избацивао из куће током зиме, босог, а онда је било на љубазним комшијама да га склоне. Када је мој муж, његов очух, умирао, имао је визије да се Вова вратио. Његове последње речи су биле: "Замолите оног малог руског дечака који стоји у углу да дође и седне и једе са нама" - причала је Вера за Сун.
Причала је и како је њен уплашени син постао хладан и интровертиран док су муке из детињства наставиле.
- Вова је био тих дечак, промишљено дете. Још увек чувам праћку коју је направио да пуца на комшијске кокошке. Ипак, нису били превише одушевљени због тога и често су се жалили. Упркос томе што је био тих, био је веома такмичарски настројен и ћудљив, није могао да поднесе да било ко од вршњака буде бољи од њега у било чему – било у пецању или рвању - причала је Вера и истицала да је "Вова увек морао да побеђује друге и није се одмарао док не би урадио управо то".
- Али упркос томе, мрзео је малтретирање и никада се није озбиљно свађао са својим друговима из разреда, увек је покушавао да буде добар пријатељ - причала је Вера додајући да се тешко време за њеног Вову завршило након што је побегла од његовог пијаног очуха код својих родитеља у Русију.
- Мој муж је био свадљив човек, много је пио, а био је и женскарош, иако ме је волео. Наш дом није био миран због овога. Вова је све ово видео, видео непоштовање према мени, али се превише плашио да било шта каже и да се супротстави свом очуху. После још једне свађе са мужем, изашла сам из куће и вратила се родитељима, заједно са Вовом и ћерком коју сам имала са Георгијем. Након што смо се помирили, вратила сам се, али без Вове, јер моји родитељи нису хтели да га врате, рекли су да ће се добро бринути о њему. То је последњи пут да сам видела свог дечака. Ово ће бити моје највеће жаљење до дана када умрем, што сам дозволила да ми се мој дечак узме из наручја - причала је Вера.
Тврдила је да јој њен син никада није враћен јер је њен отац Рус био бесан што се удала за Грузина.
- Никада ми то нису опростили. Нисам отишла у Русију када ми је отац умро, али сам отишла када је моја мајка умирала, у нади да ће ми коначно рећи где је мој син и шта му се десило. Била је на самртној постељи и очигледно је хтела нешто да ми каже, али није могла. Замолила сам своје снахе, жене браће, да ми кажу да ли знају где се Вова налази, да то не крију од мене. Рекле су да незнају. Само једна је рекла да се заклела мом оцу да ми никад неће рећи - присећала се Вера.
Касније је, како је тврдила, сазнала да је Вова одведен у војну гимназију, школу КГБ-а.
