"Запад је изгледао као беспомоћни посматрач" Након Грузије и Молдавије, ове државе су следећа тачка на мапи Владимира Путина

Партија Грузијски сан, која је симпатична руском лидеру Владимиру Путину, овог викенда је "тријумфовала" на парламентарним изборима са 53,93 одсто гласова, подсећа Рамани, али напомиње да је реч о изборима који су праћени веродостојним оптужбама за превару бирача, односно неправилности које су толико обимне да их је грузијска председница Саломе Зурабишвили назвала "руском специјалном операцијом".

Глобална организација за борбу против корупције пронашла је доказе о широко распрострањеној превари у руралним областима земље - у неким окрузима групе мушкараца су виђене како гласају на неколико бирачких места, а гласање за Грузијски сан је скочило са 50 на 60 одсто на 80 до 90 одсто. Транспаренци Интернатионал Георгиа има више од 360 фотографија и видео снимака који документују изборне прекршаје.

Запад је опет посматрач

Постизборна агенда владајуће странке је злоћудна колико и тактика којом је наводно обезбедила власт, наводи аутор. Оснивач странке, милијардер Бидзина Иванишвили, обећао је да ће забранити опозиционе странке због нејасних "ратних злочина" над грузијским народом. Наводно мешање Русије у изборе кроз Грузијски сан ће продубити његову ионако прокремљовску оријентацију. Иванишвили је једном отишао толико далеко да је рекао да би Грузија требало да се извини што је испровоцирала Русију да изврши инвазију на Грузију 2008. године и да треба да подржи "конзервативне вредности" које одражавају оне у Русији.

И док Иванишвили и његова партија трансформишу Грузију у ауторитарну клијентску државу Русије, Запад је, још једном, како аутор истиче, изгледао као беспомоћни посматрач. Амерички државни секретар Ентони Блинкен само је нејасно и лежерно осудио "кршење међународних норми" на дан гласања и није најавио никакве казнене мере против Грузијског сна. Европска унија је позвала на истрагу изборних "нерегуларности" у Грузији, док је њен ротирајући председник, мађарски премијер Виктор Орбан, иако на сопствену иницијативу, отпутовао у Тбилиси да честита проруској странци на победи.

- Ова пасивност је трагичан континуитет у политици Запада према Грузији - оцењује Рамани.

Када су руске снаге извршиле инвазију на њу у августу 2008. и признале грузијске окупиране и отцепљене регионе Абхазију и Јужну Осетију као независне државе, САД и ЕУ нису санкционисале руске званичнике. Уместо тога, Европа је буквално наградила агресију новим енергетским уговорима, пише аутор, а онда је амерички председник Барак Обама започео кампању за ресетовање америчко-руских односа.

Од преузимања власти у октобру 2012. године, очигледни су разорни ефекти Иванишвилијеве проруске оријентације на Грузијски сан, тврди. Само два месеца после победе те странке на парламентарним изборима, руски и грузијски представници окупили су се у Прагу. Иванишвили се потом залагао за ближе руско-грузијске економске везе, што је довело до тога да је Русија укинула свој ембарго на грузијска вина у јуну 2013. Како је Тбилиси постајао све више зависан од Москве, Русија је одговорила тајним проширењем граница грузијских окупираних територија. Када је Кремљ у јулу 2017. заузео 10 хектара територије у близини села Бершуети, једини одговор Запада биле су нејасне изјаве о забринутости.

После Грузије долазе Молдавија, Јерменија...

Тенденција партије Грузијски сан ка ауторитаризму је, такође, била евидентна у року од годину дана од преузимања власти. Иако је званично поднео оставку на место премијера Грузије у новембру 2013. године, Иванишвили је задржао власт у сенци, док је десетине његових бивших пословних савезника радило у кључним грузијским министарствима. Ипак, Запад је игнорисао ову ерозију грузијске демократије чак и док је поздрављао свргавање украјинског аутократског проруског председника Виктора Јануковича у новембру 2013, наводи аутор.

У суштини, док је Грузијски сан глумио интересовање за европске интеграције, Запад је одлучио да верује у то, иако није био сигуран да ли заиста јесте. Након што је странка у мају усвојила репресивни закон о регистрацији страних агената, ЕУ је чекала скоро два месеца пре него што је замрзнула пут ка чланству и суспендовала 30 милиона евра финансирања за земљу.

Брисел је 4. октобра упозорио да ће односи између Грузије и ЕУ бити угрожени и да ће званичници Грузијског сна бити санкционисани ако покушају да створе једнопартијску државу. Иванишвили је то назвао блефом и некажњено је ескалирао своје претње грузијској опозицији. И сада смо, наводи аутор, ту где јесмо.

Ако Запад не заузме јединствен став против кршења људских права Грузијског сна, Тбилиси је у опасности да још дубље склизне у руке Москве. Са Белорусијом и Грузијом у својој орбити, охрабрена Москва би додатно ојачала антидемократске актере у Молдавији и употребила принуду да малтретира Јерменију. Запад, закључује Самјуел Рамани, мора да повуче црвену линију против злоупотребе моћи од стране Грузијског сна и руских субверзивних акција које имају за циљ гушење грузијске демократије - не само због Грузије већ и зато што је то у интересу европске безбедности.

Србија Данас/Јутарњи лист