КО СУ ХЕЗБОЛАХ И ХАМАС? Ево зашто би сукоб Израела и Палестине могао да пређе у глобално крвопролиће
Израел је објавио рат палестинској милитантној групи Хамас након што је у суботу извела невиђени напад из ваздуха, мора и копна.
Изненадни напад великих размера оставио је више од 1.200 мртвих у Израелу, према јавном сервису Кан. То је изазвало смртоносну салву узвратних израелских ваздушних напада на Газу у којима је погинуло најмање 900 људи.
Док су се повлачили у Газу, милитанти су тврдили да су узели најмање 100 талаца са собом и претили да ће их убити ако ваздушни напади буду гађани Газом без упозорења. Израел је обећао да ће Хамас платити високу цену и сада припрема копнени упад у Газу.
(УЖИВО) РАТ ИЗРАЕЛА И ХАМАСА: Нема више струје у Гази (ФОТО/ВИДЕО)
НАШ СТРУЧЊАК ОТКРИВА ШТА ЋЕ СЕ ДЕШАВАТИ У ИЗРАЕЛУ: Могућ сукоб до потпуног истребљења, ако се ОВО догоди почиње Трећи светски рат!
СНАЖАН УДАРАЦ ХАМАСУ! У Појасу Газе елиминисан један од оснивача милитантне групе
Шта се десило?
Милитанти из Газе испалили су хиљаде ракета према израелским градовима у суботу ујутро, пре него што су пробили снажно утврђену граничну ограду са Израелом и послали милитанте дубоко на израелску територију. Тамо су нападачи Хамаса убили стотине људи, укључујући цивиле и војнике, и узели таоце.
Израелским трупама је требало више од два дана да врате контролу док су борбе беснеле на улицама. Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) саопштиле су у понедељак да су поново преузеле контролу над свим израелским заједницама у близини Газе на њеној јужној граници након што су борбе са Хамасом завршене.
Портпарол ИДФ Џонатан Конрикус рекао је у уторак да су тела "око 1.500" бораца Хамаса пронађена у Израелу од напада у суботу.
Напади су били без преседана у тактици и обиму јер се Израел није суочио са својим противницима у уличним борбама на сопственој територији од арапско-израелског рата 1948. године. Такође се никада није суочила са терористичким нападом ове величине који је однео животе толиког броја цивила. Иако је Хамас раније киднаповао Израелце, никада раније није узео на десетине талаца одједном, укључујући децу и старце.
Хамас је операцију назвао "Олуја Ал-Акса" и рекао да је напад био одговор на оно што је описао као израелске нападе на жене, скрнављење џамије ал-Акса у Јерусалиму и опсаду Газе која је у току.
Како је Израел одговорио?
Као одговор на напад, Израел је објавио рат и покренуо операцију "Гвоздени мачеви", погађајући сумњиве циљеве Хамаса и Исламског џихада у Гази.
Стотине је убијено у Гази од понедељка, укључујући десетине деце, саопштило је палестинско министарство здравља у Гази.
ИДФ је рекао цивилима у Гази да одмах напусте своја стамбена подручја због своје безбедности, јер израелске војне операције настављају да циљају Хамас. Сви прелази између Израела и Газе су затворени, што би потенцијално представљало сцену за копнени упад у енклаву.
Израелски министар одбране Јоав Галан рекао је у понедељак да је наредио „потпуну опсаду“ Газе.
- Нема струје, нема хране, нема горива. Све је затворено - рекао је он и додао да неће бити испоручена ни вода.
Како су две стране доспеле овде?
Тензије између Израелаца и Палестинаца постоје од пре оснивања Израела 1948. На хиљаде људи са обе стране је убијено, а много више повређено током деценија.
Насиље је ове године било посебно акутно. Број Палестинаца – милитаната и цивила – које су израелске снаге убиле на окупираној Западној обали од почетка године, највећи је у скоро две деценије. Исто важи и за Израелце и странце – већином цивиле – убијене у палестинским нападима.
Израел је заузео Газу од Египта у рату 1967. године, а затим је повукао своје трупе и насељенике 2005. Територија, дом за око 2 милиона Палестинаца, пала је под контролу Хамаса 2007. након кратког грађанског рата са Фатахом, ривалском палестинском фракцијом која је окосница палестинских власти.
Након што је Хамас преузео контролу, Израел и Египат су увели строгу опсаду територије која је у току. Израел такође одржава ваздушну и поморску блокаду Газе.
Хуман Rights Vatch је назвао ову територију "затвором на отвореном". Више од половине становништва живи у сиромаштву и нема довољно хране, а скоро 80% становништва се ослања на хуманитарну помоћ.
Хамас и Израел су водили неколико ратова. Пре суботње операције, последњи рат између њих био је 2021. године, који је трајао 11 дана, при чему је настрадало 250 људи у Гази и 13 у Израелу.
Суботњи напад се догодио скоро 50 година од рата 1973. године, када су израелски арапски суседи покренули изненадни напад на Израел на Јом Кипур, најсветији дан у јеврејском календару, 6. октобра 1973. године.
Шта је Хамас?
Хамас је исламистичка организација са војним крилом која је настала 1987. године, произашла из Муслиманске браће, сунитске исламистичке групе која је основана касних 1920-их у Египту.
Група, као и већина палестинских фракција и политичких партија, инсистира на томе да је Израел окупаторска сила и да покушава да ослободи палестинске територије. Израел сматра нелегитимном државом и позива на њену пропаст.
За разлику од неких других палестинских фракција, Хамас одбија сарадњу са Израелом. Године 1993. супротставља се Споразуму из Осла, мировном пакту између Израела и Палестинске ослободилачке организације (ПЛО) према којем је ПЛО одустао од оружаног отпора против Израела у замену за обећања независне палестинске државе уз Израел. Споразум је такође успоставио Палестинску власт (ПА) на Западној обали.
Хамас се представља као алтернатива ПА, која је признала Израел и са њим је учествовала у вишеструким неуспелим мировним иницијативама. ПА, чији је кредибилитет међу Палестинцима патио током година, данас води председник Махмуд Абас.
Хамас је током година преузео многе нападе на Израел и проглашен је терористичком организацијом од стране Сједињених Држава, Европске уније и Израела. Израел оптужује свог главног непријатеља Иран да подржава ову групу.
Шта се даље дешава?
Израел је прогласио рат и већ је почео да мобилише трупе за потенцијалну копнену операцију у Гази. Речено је да ће Хамас платити високу цену за напад и да планира да врати израелске таоце са територије Газе.
Израел се и раније носио са сличним ситуацијама, али никада у овом обиму. У прошлости, милитанти су углавном тражили ослобађање затвореника који се држе у израелским затворима у замену за заробљене Израелце. Израел је 2011. разменио 1.027 Палестинаца за израелског војника Гилада Шалита, а 2004. је ослободио више од двадесетак либанских и арапских затвореника – укључујући два висока званичника Хезболаха – за Елханана Tannenbauma, израелског бизнисмена и резервног пуковника војске, као и Тела три војника ИД. Израел је 2008. године ослободио пет палестинских затвореника, пет либанских затвореника и вратио тела скоро 200 арапских бораца у замену за тела два израелска војника.
Хамас каже да је заробио 100 или више талаца. Њихово присуство у Гази ће несумњиво закомпликовати било коју израелску војну операцију тамо.
Наоружано крило милитантне групе саопштило је у понедељак да ће почети да убија цивилне таоце и да преноси чин ако Израелци без упозорења гађају људе у Гази.
То долази након што је ИДФ саопштио да планира да преузме контролу над појасом Газе. Портапорл израелске војске Ричард Хехт је рекао да је циљ "окончати енклаву Газе" и "контролисати целу енклаву".
На питање о упозорењима израелске војске за цивиле пре него што бомбардује зграду, Хехт је одговорио да Хамас ни није издао упозорење.
- Када су ушли и бацили гранате на наша кола хитне помоћи, нису упозорили. Ово је рат. Размере су другачије - рекао је Хехт.
Виши члан Хамаса Салех ал-Арури рекао је у суботу за Ал Јазееру Арабиц да је Хамас спреман "за све опције, укључујући рат и ескалацију на свим нивоима".
- Спремни смо за најгори сценарио, укључујући копнену инвазију, што ће бити најбоље за нас да одлучимо о завршетку ове битке - рекао је ал-Арури.
Може ли то довести до ширег регионалног сукоба?
Хамасова операција је изведена на координисан начин и захтевала је значајно планирање. Рашириле су се спекулације да је група можда добила помоћ из иностранства, што би, ако се докаже, могло повећати спектар ширег регионалног рата.
Израел каже да Иран подржава Хамас у износу од око 100 милиона долара годишње. Амерички Стејт департмент је 2021. рекао да група добија средства, оружје и обуку од Ирана, као и нека средства која се прикупљају у арапским земљама Залива.
- Наравно да је Иран на слици - рекао је један амерички званичник за CNN - Они су годинама пружали подршку Хамасу и Хезболаху.
Високи званичник Бајденове администрације рекао је у суботу да је прерано рећи да ли је Иран директно умешан у напад, али да ће Вашингтон "веома пажљиво пратити ствар".
Ирански председник Ебрахим Раиси разговарао је телефоном са лидером Хамаса Исмаилом Ханијехом у недељу, а касније је честитао палестинском народу на "победи" над Израелом. Међутим, у понедељак је иранска мисија при Уједињеним нацијама саопштила да Исламска Република "није била укључена у одговор Палестине", мислећи на напад Хамаса. "То је била искључиво сама Палестина", наводи се.
САД су у међувремену послале ударну групу носача у источно Средоземно море, рекао је министар одбране Лојд Остин. Амерички званичник рекао је за Си-Ен-Ен да САД такође шаљу више борбених авиона на Блиски исток како би одвратили било какву потенцијалну агресију Ирана или ширење борби ван граница Израела.
Израел се такође може суочити са претњом отварања нових фронтова у рату. Од својих непосредних суседа, само је у миру са Јорданом и Египтом, а званично је у стању рата са Либаном и Сиријом. Израел је рекао да је спреман у случају да дође до напада из те две земље.
Либанска милитантна група Хезболах, коју подржава Иран, похвалила је напад Хамаса и рекла да је у контакту са палестинским милитантним групама "у земљи и иностранству", објавио је њен канал Ал Манар. Група је у недељу преузела одговорност за гађање три израелска места у области познатој као фарме Шеба користећи ракете и артиљерију. Либан сматра ову област под окупацијом Израела. Израел је одговорио артиљеријом.
ИДФ је у понедељак саопштила да је убила "број наоружаних осумњичених" који су се инфилтрирали у Израел из Либана и да војници претражују то подручје. Либански премијер Наџиб Микати рекао је у понедељак да његова земља не жели да буде увучена у сукоб.
Након напада из Либана, ракете су у уторак увече испаљене и из Сирије. Наиме, израелска војска је на свом налогу на друштвеној мрежи X саопштила да је неколико граната испаљено на Израел из правца Сирије.
- Забележено је неколико лансирања са сиријске територије на територију Израела. Неки од њих прешли су на територију Израела и очигледно пали на отворено подручје - навела је ИДФ.
Наводи се да је ИДФ одговорила артиљеријском и минобацачком ватром. Медији су пренели да је гађана Голанска висораван.
Шта је Хезболах?
Иранска Револуционарна гарда основала је Хезболах 1982. да би извезла своју Исламску револуцију и борила се против израелских снага које су извршиле инвазију на Либан. Делећи шиитску исламистичку идеологију Техерана, Хезболах је регрутовао припаднике међу либанским шиитским муслиманима.
Хезболах је задржао оружје на крају грађанског рата како би га користио за борбу против израелских снага које су окупирале претежно шиитски југ. Године герилског рата навеле су Израел да се повуче 2000. Хезболах је демонстрирао своје војно напредовање 2006. током петонедељног рата с Израелом, који је избио након што је прешао у јеврејску државу и отео два војника, те убивши друге. Током рата је у Либану погинуло 1.200 људи, углавном цивила, и 158 Израелаца, углавном војника. Хезболах је тада испалио хиљаде ракета на Израел.
Његова војна моћ је порасла након што је 2012. распоредио снаге у Сирији, како би помогао председнику Башару ал Асаду да се бори против углавном сунитских побуњеника. Хезболах има дубоке везе са другим групама у региону које подржава Иран, укључујући палестинске фракције Хамас и Исламски џихад.
Како се суботњи напад одвијао, Хезболах је саопштио да је у "директном контакту са вођством палестинског отпора".
Хезболах је обучавао групе које подржава Иран у Ираку и тамо учествује у борбама. Саудијска Арабија саопштила је да се Хезболах такође борио уз иранске Хуте у Јемену, али Хезболах то пориче. Утицај Хезболаха у Либану је подржан његовим арсеналом, као и подршком многих шиита који кажу да та група брани Либан од Израела.
Либанске странке које се противе Хезболаху наводе да је та група подрила државу и оптужују је да једнострано води Либан у сукобе. Група има министре у влади и посланике у парламенту.
Године 2008. борба за моћ са противницима у Либану који имају подршку Запада и Саудијске Арабије прерасла је у кратак сукоб. Борци Хезболаха преузели су делове Бејрута након што је влада обећала да ће предузети акцију против војне комуникационе мреже те групе.
Хезболах је ушао у политику 2005. након што се савезница Сирија повукла из Либана после убиства бившег премијера Рафика ал-Харирија, који је симболизовао саудијски утицај у Либану.
Касније је суд због атентата осудио три члана Хезболаха у одсуству. Хезболах негира било какву улогу у том догађају, описујући суд као оруђе својих непријатеља.
Године 2016, хришћански политичар Мишел Аун, који је савезник Хезболаха, постао је председник. Две године касније, Хезболах и његови савезници освојили су парламентарну већину. Ова већина је изгубљена 2022. године, али је група наставила да има велики утицај.
Водила је кампању против судије који је истраживао експлозију у луци у Бејруту 2020. након што је покушао да испита савезнике Хезболаха. Сукоб је изазвао смртоносне сукобе у Бејруту 2021.