KO SU HEZBOLAH I HAMAS? Evo zašto bi sukob Izraela i Palestine mogao da pređe u globalno krvoproliće
Izrael je objavio rat palestinskoj militantnoj grupi Hamas nakon što je u subotu izvela neviđeni napad iz vazduha, mora i kopna.
Iznenadni napad velikih razmera ostavio je više od 1.200 mrtvih u Izraelu, prema javnom servisu Kan. To je izazvalo smrtonosnu salvu uzvratnih izraelskih vazdušnih napada na Gazu u kojima je poginulo najmanje 900 ljudi.
Dok su se povlačili u Gazu, militanti su tvrdili da su uzeli najmanje 100 talaca sa sobom i pretili da će ih ubiti ako vazdušni napadi budu gađani Gazom bez upozorenja. Izrael je obećao da će Hamas platiti visoku cenu i sada priprema kopneni upad u Gazu.
(UŽIVO) RAT IZRAELA I HAMASA: Nema više struje u Gazi (FOTO/VIDEO)
NAŠ STRUČNJAK OTKRIVA ŠTA ĆE SE DEŠAVATI U IZRAELU: Moguć sukob do potpunog istrebljenja, ako se OVO dogodi počinje Treći svetski rat!
SNAŽAN UDARAC HAMASU! U Pojasu Gaze eliminisan jedan od osnivača militantne grupe
Šta se desilo?
Militanti iz Gaze ispalili su hiljade raketa prema izraelskim gradovima u subotu ujutro, pre nego što su probili snažno utvrđenu graničnu ogradu sa Izraelom i poslali militante duboko na izraelsku teritoriju. Tamo su napadači Hamasa ubili stotine ljudi, uključujući civile i vojnike, i uzeli taoce.
Izraelskim trupama je trebalo više od dva dana da vrate kontrolu dok su borbe besnele na ulicama. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su u ponedeljak da su ponovo preuzele kontrolu nad svim izraelskim zajednicama u blizini Gaze na njenoj južnoj granici nakon što su borbe sa Hamasom završene.
Portparol IDF Džonatan Konrikus rekao je u utorak da su tela "oko 1.500" boraca Hamasa pronađena u Izraelu od napada u subotu.
Napadi su bili bez presedana u taktici i obimu jer se Izrael nije suočio sa svojim protivnicima u uličnim borbama na sopstvenoj teritoriji od arapsko-izraelskog rata 1948. godine. Takođe se nikada nije suočila sa terorističkim napadom ove veličine koji je odneo živote tolikog broja civila. Iako je Hamas ranije kidnapovao Izraelce, nikada ranije nije uzeo na desetine talaca odjednom, uključujući decu i starce.
Hamas je operaciju nazvao "Oluja Al-Aksa" i rekao da je napad bio odgovor na ono što je opisao kao izraelske napade na žene, skrnavljenje džamije al-Aksa u Jerusalimu i opsadu Gaze koja je u toku.
Kako je Izrael odgovorio?
Kao odgovor na napad, Izrael je objavio rat i pokrenuo operaciju "Gvozdeni mačevi", pogađajući sumnjive ciljeve Hamasa i Islamskog džihada u Gazi.
Stotine je ubijeno u Gazi od ponedeljka, uključujući desetine dece, saopštilo je palestinsko ministarstvo zdravlja u Gazi.
IDF je rekao civilima u Gazi da odmah napuste svoja stambena područja zbog svoje bezbednosti, jer izraelske vojne operacije nastavljaju da ciljaju Hamas. Svi prelazi između Izraela i Gaze su zatvoreni, što bi potencijalno predstavljalo scenu za kopneni upad u enklavu.
Izraelski ministar odbrane Joav Galan rekao je u ponedeljak da je naredio „potpunu opsadu“ Gaze.
- Nema struje, nema hrane, nema goriva. Sve je zatvoreno - rekao je on i dodao da neće biti isporučena ni voda.
Kako su dve strane dospele ovde?
Tenzije između Izraelaca i Palestinaca postoje od pre osnivanja Izraela 1948. Na hiljade ljudi sa obe strane je ubijeno, a mnogo više povređeno tokom decenija.
Nasilje je ove godine bilo posebno akutno. Broj Palestinaca – militanata i civila – koje su izraelske snage ubile na okupiranoj Zapadnoj obali od početka godine, najveći je u skoro dve decenije. Isto važi i za Izraelce i strance – većinom civile – ubijene u palestinskim napadima.
Izrael je zauzeo Gazu od Egipta u ratu 1967. godine, a zatim je povukao svoje trupe i naseljenike 2005. Teritorija, dom za oko 2 miliona Palestinaca, pala je pod kontrolu Hamasa 2007. nakon kratkog građanskog rata sa Fatahom, rivalskom palestinskom frakcijom koja je okosnica palestinskih vlasti.
Nakon što je Hamas preuzeo kontrolu, Izrael i Egipat su uveli strogu opsadu teritorije koja je u toku. Izrael takođe održava vazdušnu i pomorsku blokadu Gaze.
Human Rights Vatch je nazvao ovu teritoriju "zatvorom na otvorenom". Više od polovine stanovništva živi u siromaštvu i nema dovoljno hrane, a skoro 80% stanovništva se oslanja na humanitarnu pomoć.
Hamas i Izrael su vodili nekoliko ratova. Pre subotnje operacije, poslednji rat između njih bio je 2021. godine, koji je trajao 11 dana, pri čemu je nastradalo 250 ljudi u Gazi i 13 u Izraelu.
Subotnji napad se dogodio skoro 50 godina od rata 1973. godine, kada su izraelski arapski susedi pokrenuli iznenadni napad na Izrael na Jom Kipur, najsvetiji dan u jevrejskom kalendaru, 6. oktobra 1973. godine.
Šta je Hamas?
Hamas je islamistička organizacija sa vojnim krilom koja je nastala 1987. godine, proizašla iz Muslimanske braće, sunitske islamističke grupe koja je osnovana kasnih 1920-ih u Egiptu.
Grupa, kao i većina palestinskih frakcija i političkih partija, insistira na tome da je Izrael okupatorska sila i da pokušava da oslobodi palestinske teritorije. Izrael smatra nelegitimnom državom i poziva na njenu propast.
Za razliku od nekih drugih palestinskih frakcija, Hamas odbija saradnju sa Izraelom. Godine 1993. suprotstavlja se Sporazumu iz Osla, mirovnom paktu između Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) prema kojem je PLO odustao od oružanog otpora protiv Izraela u zamenu za obećanja nezavisne palestinske države uz Izrael. Sporazum je takođe uspostavio Palestinsku vlast (PA) na Zapadnoj obali.
Hamas se predstavlja kao alternativa PA, koja je priznala Izrael i sa njim je učestvovala u višestrukim neuspelim mirovnim inicijativama. PA, čiji je kredibilitet među Palestincima patio tokom godina, danas vodi predsednik Mahmud Abas.
Hamas je tokom godina preuzeo mnoge napade na Izrael i proglašen je terorističkom organizacijom od strane Sjedinjenih Država, Evropske unije i Izraela. Izrael optužuje svog glavnog neprijatelja Iran da podržava ovu grupu.
Šta se dalje dešava?
Izrael je proglasio rat i već je počeo da mobiliše trupe za potencijalnu kopnenu operaciju u Gazi. Rečeno je da će Hamas platiti visoku cenu za napad i da planira da vrati izraelske taoce sa teritorije Gaze.
Izrael se i ranije nosio sa sličnim situacijama, ali nikada u ovom obimu. U prošlosti, militanti su uglavnom tražili oslobađanje zatvorenika koji se drže u izraelskim zatvorima u zamenu za zarobljene Izraelce. Izrael je 2011. razmenio 1.027 Palestinaca za izraelskog vojnika Gilada Šalita, a 2004. je oslobodio više od dvadesetak libanskih i arapskih zatvorenika – uključujući dva visoka zvaničnika Hezbolaha – za Elhanana Tannenbauma, izraelskog biznismena i rezervnog pukovnika vojske, kao i Tela tri vojnika ID. Izrael je 2008. godine oslobodio pet palestinskih zatvorenika, pet libanskih zatvorenika i vratio tela skoro 200 arapskih boraca u zamenu za tela dva izraelska vojnika.
Hamas kaže da je zarobio 100 ili više talaca. Njihovo prisustvo u Gazi će nesumnjivo zakomplikovati bilo koju izraelsku vojnu operaciju tamo.
Naoružano krilo militantne grupe saopštilo je u ponedeljak da će početi da ubija civilne taoce i da prenosi čin ako Izraelci bez upozorenja gađaju ljude u Gazi.
To dolazi nakon što je IDF saopštio da planira da preuzme kontrolu nad pojasom Gaze. Portaporl izraelske vojske Ričard Heht je rekao da je cilj "okončati enklavu Gaze" i "kontrolisati celu enklavu".
Na pitanje o upozorenjima izraelske vojske za civile pre nego što bombarduje zgradu, Heht je odgovorio da Hamas ni nije izdao upozorenje.
- Kada su ušli i bacili granate na naša kola hitne pomoći, nisu upozorili. Ovo je rat. Razmere su drugačije - rekao je Heht.
Viši član Hamasa Saleh al-Aruri rekao je u subotu za Al Jazeeru Arabic da je Hamas spreman "za sve opcije, uključujući rat i eskalaciju na svim nivoima".
- Spremni smo za najgori scenario, uključujući kopnenu invaziju, što će biti najbolje za nas da odlučimo o završetku ove bitke - rekao je al-Aruri.
Može li to dovesti do šireg regionalnog sukoba?
Hamasova operacija je izvedena na koordinisan način i zahtevala je značajno planiranje. Raširile su se spekulacije da je grupa možda dobila pomoć iz inostranstva, što bi, ako se dokaže, moglo povećati spektar šireg regionalnog rata.
Izrael kaže da Iran podržava Hamas u iznosu od oko 100 miliona dolara godišnje. Američki Stejt department je 2021. rekao da grupa dobija sredstva, oružje i obuku od Irana, kao i neka sredstva koja se prikupljaju u arapskim zemljama Zaliva.
- Naravno da je Iran na slici - rekao je jedan američki zvaničnik za CNN - Oni su godinama pružali podršku Hamasu i Hezbolahu.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je u subotu da je prerano reći da li je Iran direktno umešan u napad, ali da će Vašington "veoma pažljivo pratiti stvar".
Iranski predsednik Ebrahim Raisi razgovarao je telefonom sa liderom Hamasa Ismailom Hanijehom u nedelju, a kasnije je čestitao palestinskom narodu na "pobedi" nad Izraelom. Međutim, u ponedeljak je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama saopštila da Islamska Republika "nije bila uključena u odgovor Palestine", misleći na napad Hamasa. "To je bila isključivo sama Palestina", navodi se.
SAD su u međuvremenu poslale udarnu grupu nosača u istočno Sredozemno more, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin. Američki zvaničnik rekao je za Si-En-En da SAD takođe šalju više borbenih aviona na Bliski istok kako bi odvratili bilo kakvu potencijalnu agresiju Irana ili širenje borbi van granica Izraela.
Izrael se takođe može suočiti sa pretnjom otvaranja novih frontova u ratu. Od svojih neposrednih suseda, samo je u miru sa Jordanom i Egiptom, a zvanično je u stanju rata sa Libanom i Sirijom. Izrael je rekao da je spreman u slučaju da dođe do napada iz te dve zemlje.
Libanska militantna grupa Hezbolah, koju podržava Iran, pohvalila je napad Hamasa i rekla da je u kontaktu sa palestinskim militantnim grupama "u zemlji i inostranstvu", objavio je njen kanal Al Manar. Grupa je u nedelju preuzela odgovornost za gađanje tri izraelska mesta u oblasti poznatoj kao farme Šeba koristeći rakete i artiljeriju. Liban smatra ovu oblast pod okupacijom Izraela. Izrael je odgovorio artiljerijom.
IDF je u ponedeljak saopštila da je ubila "broj naoružanih osumnjičenih" koji su se infiltrirali u Izrael iz Libana i da vojnici pretražuju to područje. Libanski premijer Nadžib Mikati rekao je u ponedeljak da njegova zemlja ne želi da bude uvučena u sukob.
Nakon napada iz Libana, rakete su u utorak uveče ispaljene i iz Sirije. Naime, izraelska vojska je na svom nalogu na društvenoj mreži X saopštila da je nekoliko granata ispaljeno na Izrael iz pravca Sirije.
- Zabeleženo je nekoliko lansiranja sa sirijske teritorije na teritoriju Izraela. Neki od njih prešli su na teritoriju Izraela i očigledno pali na otvoreno područje - navela je IDF.
Navodi se da je IDF odgovorila artiljerijskom i minobacačkom vatrom. Mediji su preneli da je gađana Golanska visoravan.
Šta je Hezbolah?
Iranska Revolucionarna garda osnovala je Hezbolah 1982. da bi izvezla svoju Islamsku revoluciju i borila se protiv izraelskih snaga koje su izvršile invaziju na Liban. Deleći šiitsku islamističku ideologiju Teherana, Hezbolah je regrutovao pripadnike među libanskim šiitskim muslimanima.
Hezbolah je zadržao oružje na kraju građanskog rata kako bi ga koristio za borbu protiv izraelskih snaga koje su okupirale pretežno šiitski jug. Godine gerilskog rata navele su Izrael da se povuče 2000. Hezbolah je demonstrirao svoje vojno napredovanje 2006. tokom petonedeljnog rata s Izraelom, koji je izbio nakon što je prešao u jevrejsku državu i oteo dva vojnika, te ubivši druge. Tokom rata je u Libanu poginulo 1.200 ljudi, uglavnom civila, i 158 Izraelaca, uglavnom vojnika. Hezbolah je tada ispalio hiljade raketa na Izrael.
Njegova vojna moć je porasla nakon što je 2012. rasporedio snage u Siriji, kako bi pomogao predsedniku Bašaru al Asadu da se bori protiv uglavnom sunitskih pobunjenika. Hezbolah ima duboke veze sa drugim grupama u regionu koje podržava Iran, uključujući palestinske frakcije Hamas i Islamski džihad.
Kako se subotnji napad odvijao, Hezbolah je saopštio da je u "direktnom kontaktu sa vođstvom palestinskog otpora".
Hezbolah je obučavao grupe koje podržava Iran u Iraku i tamo učestvuje u borbama. Saudijska Arabija saopštila je da se Hezbolah takođe borio uz iranske Hute u Jemenu, ali Hezbolah to poriče. Uticaj Hezbolaha u Libanu je podržan njegovim arsenalom, kao i podrškom mnogih šiita koji kažu da ta grupa brani Liban od Izraela.
Libanske stranke koje se protive Hezbolahu navode da je ta grupa podrila državu i optužuju je da jednostrano vodi Liban u sukobe. Grupa ima ministre u vladi i poslanike u parlamentu.
Godine 2008. borba za moć sa protivnicima u Libanu koji imaju podršku Zapada i Saudijske Arabije prerasla je u kratak sukob. Borci Hezbolaha preuzeli su delove Bejruta nakon što je vlada obećala da će preduzeti akciju protiv vojne komunikacione mreže te grupe.
Hezbolah je ušao u politiku 2005. nakon što se saveznica Sirija povukla iz Libana posle ubistva bivšeg premijera Rafika al-Haririja, koji je simbolizovao saudijski uticaj u Libanu.
Kasnije je sud zbog atentata osudio tri člana Hezbolaha u odsustvu. Hezbolah negira bilo kakvu ulogu u tom događaju, opisujući sud kao oruđe svojih neprijatelja.
Godine 2016, hrišćanski političar Mišel Aun, koji je saveznik Hezbolaha, postao je predsednik. Dve godine kasnije, Hezbolah i njegovi saveznici osvojili su parlamentarnu većinu. Ova većina je izgubljena 2022. godine, ali je grupa nastavila da ima veliki uticaj.
Vodila je kampanju protiv sudije koji je istraživao eksploziju u luci u Bejrutu 2020. nakon što je pokušao da ispita saveznike Hezbolaha. Sukob je izazvao smrtonosne sukobe u Bejrutu 2021.
