Човек који је читав живот посветио проучавању српског језика: Ово је прича о Ђури Даничићу
Један од највећих радника на подручју испитивања српско-хрватског језика
У Новом Саду рођене су многе еминентне историјске личности које имају велики значај за читав српски народ. Управо једна таква личност јесте и Ђуро Даничић, један од утемељивача српско-хрватског језика.
ВЕЛИКИ ДОБРОТВОР И ГРАДИТЕЉ: Захваљујући овом човеку, Нови Сад је постао стециште модернизма
Ђуро Даничић рођен је под именом Ђорђе Поповић, као четврти син новосадског свештеника Јована Поповића, у Новом Саду, 1825.
Прве школе учио је у Новом Саду и Пожуну, а правне науке у Пешти и Бечу, где је дошао 1845. Под утицајем Караџића и Миклошича почео је да се бави словенском филологијом, којој је касније, а нарочито проучавању српског језика, посветио цео живот. За време студија материјално су га помагали Кнез Михајло Обреновић и Јован Гавриловић.
Представљамо вам највећу новосадску добротворку: Захваљујући овој жени Нови Сад данас изгледа овако
Своје презиме заменио је 1847. презименом Даничић, којим се потписао на првом свом научно-полемичком раду Рат за српски језик и правопис, и при том презимену је после стално остао.
Даничић је био један од потписника бечког књижевног договора хрватских и српских писаца и лингвиста 1850. године којим је ударен темељ заједничком српско-хрватском језику. Године 1856. постао је библиотекар Народне библиотеке у Београду и секретар Друштва српске словесности, а 1859. професор Лицеја (Велике школе).
Од велике важности за читав српски народ: Због ове институције Нови Сад је добио назив Српска Атина
Године 1865. оставио је професуру, и на кратко време постао чиновник Управе пошта, а 1866. отишао је у Загреб за секретара тада основане Југословенске Академије. 1873. се вратио на катедру српског језика у Велику школу у Београду, предајући у њој до 1877. Отишао је затим на одмор у Загреб да продужи рад на започетом великом Рјечнику хрватскога или српскога језика. На том послу га је и затекла смрт. Његово тело пренесено је новембра исте године (1882) у Београд и ту је сахрањено на Марковом гробљу.
Даничић је један од највећих радника на подручју испитивања српскохрватског језика.
Историја кроз конструкцију: Како је "Мост слободе" постао један од симбола Новог Сада
Његов први рад објављен је 1845. (у Подунавци) у заштиту Вука. Научно обарање теорије Вукових противника, Даничић је изнео у расправи Рат за српски језик и правопис (1847), којом је допринео брзој победи Вукових идеја. Затим је дао Малу српску граматику (1850), у којој је српски књижевни језик први пут научно окарактерисан. Касније (од 1863) то је мало дело излазило у више издања (1 - 7), под називом Облици српског језика. Дела Даничића, у којима је обрађивао различите стране српског језика, јесу: Српска синтакса (1858), само са одељком о падежима са и без предлога, заснована на тадашњој локалистичкој теорији о падежима, Основе (1876), класификација, сасвим механичка, наставака за образовање речи, Коријени (1847), без велике теоријске вриједности, Историја облика (1874), најзад славне акценатске студије (Слав. Биби., Миклошић, И, Гласник, 8—9. Рад, 6, 14, 20), које су образовале основу проучавања словенског акцента.
Даничићева већа издања српских старих споменика, већином још незамењена, јесу: Житије Св. Саве (Теодосијево, 1860, у издању приписано Доментијану), Житија Св. Симеона и Св. Саве од Доментијана (1865), Никољско јеванђеље (босанске редакције, 1864), Животи краљева и архиепископа српских (Данила и других, 1866), и многа друга мања дела, разбијена по научним издањима.
Симбол Новог Сада: Овако је Петроварадинска тврђава добила име (ФОТО)
У свом започетом делу Рјечник хрватскога или српскога језика, Даничић је предложио реформу латиничног писма по угледу на Вукову реформу ћирилице, у којој би се диграфи ђ, љ, њ, џ заменили графемама ђ, ļ, ń, ģ, и тиме постигла пуна компатибилност латинице са ћирилицом, и избегле недоумице у којима графеме из диграфа стоје једна до друге, али се посматрају одвојено (нпр. наџивети, ињекција, пођеднако итд.).
Дом молитве свих народа: Представљамо вам новосадску Синагогу
Од Даничићевих графема, у ширу употребу је једино ушла графема Ђ ђ, уместо дотадашњег ђ.
У Дубровачком часопису Срђ се од 5. броја (1902.г.) почео примењивати овај Даничићева правопис за латинично писмо српско-хрватског језика.
