ДЕСЕТ ГОДИНА ДИГИТАЛНЕ ЗБИРКЕ: Матица српска у Новом Саду чува најлепше трагове српске историје на једном месту (ФОТО/ВИДЕО)
Дигитализација је данас неопходна у свим институцијама од културног и историјског значаја, па тако и у Матици српској.
Матица српска је најстарија културна установа у целој Србији. Сама реч "матица" заправо значи темељ који представља стуб културе и историје целе наше државе, а самим тим и Војводине у којој је управо стационирана.
Ова установа у главни град покрајине премештена је 1864. године и од тада сакупља целу културну историју наших простора.
ИНВЕСТИЦИЈА ОД МИЛИЈАРДУ ДИНАРА: У Новом Саду следеће године велика улагања!
НОВИ САД ДОНЕО ОДЛУКУ: Усвојен нови буџет, омогућена реализација великих пројеката
НОВИ САД ЕВРОПСКА ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ: Представљање највећег града Војводине земљама у којима се прича турски
Као и свака друга област, тако су и култура и историја на неки начин приморане да иду у корак са модернизацијом и дигитализацијом. Данас нам је све доступније и приступачније уколико је дигитално, па су тако и запослени у овој установи одлучили да и дела која она чува модернизују и приближе свима.
На овај начин, настала је дигитална библиотека Матице српске која сада чува више од 27.000 публикација и тиме омогућава сваком ко жели да их прелиста да то учине ненапуштајући свој дом.
Електронски каталог ове културне установе започет је још давне 1989. године, а како каже виши библиотекар Александра Драпшин, данас се у њему налази небројено више дела, нота, разгледница и књига које чине нашу историју.
- Дигитална БМС је део и ширег пројекта, којим се континуирано одвија рад на дигитализацији културног и научног наслеђа Србије. Библиотека Матице српске сарађује и са другим библиотекама са циљем да се у Србији обезбеди јединствен систем коришћења дигиталних збирки. Дигитализовање у Библиотеци Матице српске започело је 2006. године у циљу заштите културних добара у Одељењу заштите публикација. Тада настали дигитални документи чувани су на ЦД-у и смештени у Магацину раритета. Од 2010. набављена је нова неопходна опрема и израђен је софтвер за презентацију Дигитална БМС који је био постављен на јавној мрежи интернет. Презентација Дигитална БМС постављена је 20. септембра 2011. Ове године навршава се десет година дигиталне збирке. Током протеклог времена она је континуирано попуњавана - наводи библиотекарка.
Она каже да је ова врста дигитализације на више начина помаже грађанима. Неки од њих су наравно чување битних културних споменика од заборава, а са друге стране и прелиставање истих без одласка у библиотеку.
- Претраживање дигиталних копија је једноставно. Публикације се могу прегледати по колекцијама, а постоји и напредна претрага, где је омогућено претраживање по основним особинама описа као што су наслов, аутор, издавач, година и место издавања, језик, предметне одреднице, сигнатура и садржај. Важно је истаћи да, поред структуре метаподатака намењених претраживању, дигитални записи садрже каталошко-библиографске описе публикација, затим линк према електронском каталогу Библиотеке и линк према штампаним каталозима. Може се напоменути да је Библиотека Матице српске једина библиотека у Србији која има целовит каталог културних добара и израдила је и објавила штампане каталоге ове грађе - објашњава Александра Драпшин.
Она додаје и да је кључна функција Дигиталне БМС заправо повезаност библиотеке са електронским библиотечким каталогом Библиотеке и узајамном библиографском базом података ЦОБИБ.СР. Корисници електронског каталога могу једноставно путем линка приступити дигиталној библиотеци и прелистати тражену публикацију.
До средине децембра 2020. у Дигиталну БМС укључено је укупно 27.017 публикација (1.630.378 дигиталних страница). Данас је Дигитална БМС једна од највећих дигиталних библиотека у Србији.
Библиотекарка каже да је најзначниј збирка ћириличких рукописа, а такође веома се поносе појединим веома старим издањима.
- У дигиталном формату доступна је најстарија књига Библиотеке "Матичин апостол" из 13. века писан на пергаменту, затим једна од најлепше писаних и орнаментираних књига "Псалтир Гаврила Тројичанина", преписан у манастиру Света Тројица код Пљеваља 1643. године. По лепоти рукописа и илуминације издваја се и рукописна Стихологија с почетка 18. века, коју је у Сентандреји преписао Кипријан Рачанин, најталентованији писар-калиграф и илуминатор чувене рачанске школе. Међу вредније рукописе доступне у дигиталној копији су и преписи Душановог законика, најзначајнијег српског законског споменика, донетог на два законодавна сабора, 1349. и 1354. године - наводи она.
Она додаје да су широком кругу корисника свакако значајне и занимљиве дигиталне копије посебних фондова (ликовни радови, фотографије, плакати, музикалије, атласи и др.), затим часописа, новина и ситне штампане грађе.
Библиотекарка Александра објашњава да дигитализација омогућује боље чување и већу употребу оваквих дела. Осим тога, како каже, дигиталне збирке проширују круг корисника. Читаоци библиотеке данас могу бити удаљени хиљадама километара, о чему сведоче подаци да корисници Дигиталне БМС долазе са свих континената.
- Дигиталне збирке доступне на интернету промовишу богате фондове и историјски развој Библиотеке, као и српско културно наслеђе, широм света. Не мање значајно је и представљање вишедеценијског, континуираног рада стручњака Библиотеке - каже она.
Из Матице наводе да је дигитализација дела које чува највише корисна члановима библиотеке, научницима и истраживачима. Међутим, оваква културна дела на располагању су свима који желе да их прочитају или прелистају.
- О успешности Дигиталне БМС сведоче подаци да је сваке године посети велики број корисника са свих континената, број који је растао годинама рада и увећањем броја дигитализованих примерака. На пример, 2019. године Дигиталну БМС посетило је 29.572 корисника (50.459 посета) који су прегледали 243.177 страница презентације - наводи Александра Драпшин.
Она такође напомиње да је дигитализација Библиотеке била од велике помоћи и у току пандемије. Каже да су за време ограниченог кретања уочили удвостручен број корисника у односу на прошлу годину, што само и говори о заинтересованости грађана за културу и историју.
