Дунавски бисер Војводине и Србије: Резерват Бачко Подунавље (ФОТО)

Резерват биосфере "Бачко Подунавље" се налази на северозападу Војводине и део је "Европског Амазона", које представља једну од најочуванијих ритско-мочварних целина на читавом току Дунава.

Уписан је у Светску листу резервата биосфере на овогодишњем заседању Међународног координационог савета УНЕСКО програма "Човек и биосфера" у Паризу.

Овај јединствени речни предео подручје је изузетне биолошке разноврсности и центар ретких природних станишта као што су простране плавне шуме, аде, рукавци и пешчане речне обале.

У оквиру резервата биосфере "Бачко Подунавље" који се простире на подручјима општина Сомбор, Апатин, Оџаци, Бач и Бачка Паланка на површини од 176.635 хектара, налазе се четири заштићена подручја, међу којима је изузетно вредан Специјални резервати природе "Горње Подунавље".

Географски положај

Резерват је остатак некадашњих пространих плавних предела Подунавља. Чине га следеће целине: Моношторски рит, Апатински рит, подручја Штрпца, Козаре и Карапанџе. Највећи део територије покривен је комплексима ритских плавних шума.

Овакви очувани изворни биотопи ретко где се могу срести, како код нас, тако и у Европи. Заједно са десном обалом, плавним подручјем у Барањи у Хрватској познатом по Копачком риту и плавним подручјем Карапанџа у Мађарској чини природну целину.

Саставни је део потенцијалног Резервата биосфере "Драва-Мура" и налази се на списку потенцијалних влажних подручја за упис на листу Рамсарске конвенције.

Специјални резерват природе "Горње Подунавље" стављен је под заштиту државе 20. јула 2001. као природно добро 1. категорије (од изузетног значаја за Републику).

"Горње Подунавље" има огроман еколошки значај у функцији очувања, заштите и унапређења природних вредности. "Горње Подунавље" је дунавски бисер Војводине и Србије.

Спектакуларна флора и фауна

Ритске шуме - прашуме, ритови и мочваре дарују исконску лепоту у којој царују ритски јелен и храст лужњак, су само један део прелепог споја копнених и водених екосистема.

Вода је станишта реликтних, ретких и угрожених биљних врста (борак, ребратица, језичасти љутић, бели и жути локвања, мочварни каћунак и др.).

У њму се накази преко 1.000 биљних врста.

У Горњем Подунављу живи 55 врста риба, 11 врста водоземаца, 9 врста гмизаваца, 230 врста птица и 51 врста сисара, као и огроман број бескичмењака, од којих је фасцинантна фауна дневних лептира са преко 60 врста.

Укупна дрвна запремина износи преко 1.300.000 кубних метара од цега 40 одсто чине интезивни засади еуроамеричких топола.

Преко 30 животињских врста налази се на Прелиминарној листи флоре Србије, као природних реткости.

Животињске врсте од специјалног значаја које у њему живе су:

Орао белорепан (Халиаетус albicilla) 

Највећа птица грабљивица средње Европе. Врста чија је угроженост попримила међународне размере. Од тридесетак парова, колико их живи у Србији, односно Војводини, трећина се гнезди на подручју Специјалног резервата природе "Горње Подунавље".

Црна рода (Цицониа нигра)

Врста која је проглашена за природну реткост у Србији. На подручју Специјалног резервата налази се 20-25 гнездећих парова, што представља четвртину националне популације.

Велики корморан (Phalacrocorax царбо)

Врста која је током 20-тог века изумрла као гнездарица у Србији. У последњих петнаестак година појавиле су се четири колоније у Војводини.

Колоније чапљи (Ардеа сп., Ардеола сп., Nycticorax сп., Egretta сп.)

Према резултатима детаљног картирања, које је извршено током 1999. године, евидентирано је неколико сталних колонија чапљи на подручју Специјалног резервата.

Дивље патке (Анас сп., Aythya сп.) и дивље гуске (Ансер сп.)

Врсте које се овде концентришу углавном током зимовања и у периоду миграција. У том периоду окупи се више десетина хиљада јединки.