Кад случајна грешка створи архитектонски бисер: Ево како је настао магични замак у Руском Крстуру

Општина Кула је прави туристички бисер Србије са мноштвом историјских знаменитости, а чувени "Замак" у Руском Крстуру је свакако једна од њих.

Од Мото сусрета до Дана традиције: Ово је прича о нестварним фестивалима у Кули

Верско богатство Куле које нема цену: Спој православног и католичког света у срцу Војводине

Замак је заправо зграда школе из 1913.године, за коју је везана интересантна прича о настанку. Изграђен је по налогу тадашња Аустроугарска, али су се током пута планови градње измешали, па је у Крстур стигао план изградње зграде која је предвидјена за градњу негде у планинским крајевима.

То је једини разлог што ова архитектонска лепотица данас одступа од осталих грађевина у окружењу.

У том простору сада је седиште Националног савета Русина, а такође постоји и мала етнографска збирка – поставка фотографија, алата за старе занате-прераду конопље (коју су ткали и од ње израђивали прекриваче, платно, мараме, шалове), тапетарију и узгајање паприке (црвене бабуре). У истом простору је приређена и изложба традиционалних одевних предмета и девојачке спреме приликом удаје. Капу коју млада добије после свадбе зову „фићула“, када јој девојке скидају „бармоњ“ – траке с главе и певају тужне песме. По фићули се познавала удата жена. Горњи део ношње се зове „бајка“ (јакна), по којој је и Удружење жена које израђују сувенире добило име.

ОД ШКЕМБИЈАДЕ ДО НОЋИ ВИНА: Ово је прича о фестивалима у Жабљу

У дворишту "Замка" је подигнут споменик Хаврилу Костељнику, доктору филозофије и свештенику, који је 1923. издао граматику русинског језика, као најмлађег писаног језика на свету ("Вук Караџић и Доситеј Обрадовић у једном човеку").

Убрзо после пресељења у Бачку, односно у Руски Крстур (1745.), Русини су, у тесној вези са црквеном општином, 1753. године основали своју школу, која је на почетку била тривијална, али су се у њој на русинском језику учили читање, писање, рачунање и веронаука. Ови подаци говоре да је основна школа у Руском Крстуру прошла у свом веку више раздобља: период конфесионалне школе од 1753. до 1888. године, затим комуналне од 1888. до 1899. и државне од 1899. до 1918. године. Између два светска рата школа је била државна. После 1944. године, то је била најпре четвороразредна основна школа, а касније, педесетих година – потпуна осмогодишња школа, каква је и данас.

ИСТОРИЈСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ: Погледајте како је изгледао маскенбал у српској кафани 1924. године (ФОТО)

Данашња модерна Основна школа „Петро Кузмјак” има преко 400 ученика, док гимназија са два одељења на српском и једним на русинском језику има око 220 ученика. У оквиру школе успешно функционише и врло добро опремљен средњошколски дом, капацитета 70 кревета, са савремено опремљеном ученичком кухињом, салом за физицко васпитање и отвореним спортским теренима, које окружује педантно и са укусом уређен парк у коме доминира биста првог школованог учитеља у Русина на овим просторима, Петра Кузмјака, чије име и носи школа. На врло приступачном месту изграђена је и школска библиотека чији је капацитет у овом моменту око 14 000 књига, док су мултимедијалне учионице и кабинети све опремљенији и свеобухватнији за извођење наставе радионичког и иноваторског типа. Само кабинет за информатику и рачунарство има петнаестак савремених рачунара и скоро исто толико се користи у другим просторима школе.