ГРАДИНА НА БОСУТУ: Археолошко налазиште код Шида споменик је историје овог краја
Године 1971. ово налазиште је ушло у домаћу и светску науку претстављајући једну нову културу гвозденог доба, до тада недовољно познату у археолошкој литератури!
За изучавање старије прошлости једнога краја археолошка налазишта су незаобилазан историјски извор. Када је у питању Срем и његова праисторијска епоха, два најзначајнија локалитета су Гомолава код Хртковаца и Градина на Босуту.
Археолошко налазиште на Босуту откривено је још 1880. године. Прва ископавања на овом локалитету започета су 1964.године, а настављена 1965. године у организацији Музеја Срема из Сремске Митровице, где су и депоновани пронађени предмети. Резултати ископавања показали су да је реч о вишеслојном историјском наељу, чију је непотпуну културно-хронолошку слику први изложио академик Никола Тасић. Овај аутор је издвојио босутску групу као посебну појаву на територији Војводине и северне Србије. Ово налазиште је постало епоним за идентификацију сродних културних појава на на великом и разуђеном простору и кључ за решавање битних проблема везаних за период старијег гвозденог доба.
Године 1971. ово налазиште је ушло у домаћу и светску науку претстављајући једну нову културу гвозденог доба, до тада недовољно познату у археолошкој литератури. По градини на Босуту ова култура је добила назив БОСУТСКА КУЛТУРА.
Радови на локалитету су настављени 1975. године и трајали су до 1988. године. Носилац пројекта је био Завод за заштиту споменика у Сремској Митровици, а пронађени материјал се чува у Галерији "Сава Шумановић" у Шиду. Ту је 1996.године приређена стална поставка и археолошка изложба. У остварењу овог подухвата сарађивали су стручњаци из Археолошког и Балканолошког института САНУ из Београда, Војвођанског музеја и Покрајинског завода за заштиту споменика из Новог Сада, Завичајног музеја из Јагодине и Руме, Градског музеја из Сомбора и Кикинде, Музеја Срема и Галерије "Сава Шумановић" у Шиду!
Резултати досадашњих истраживања пружају следећу хронолошко-стратиграфску слику: најстарије насеље припада финалном неолиту. Следећи слој припада енеолиту. Следећи слој припада раном и средњем бронзаном добу. Периоду старијег гвозденог доба припада материјал босутске културе са своје три развојне фазе. Последња фаза везује се за насеље из млађег гвозденог доба које се са сигурношћу може приписати Скордисцима, огранку Келтског етничког стабла. У средњем веку обновљен је живот ван Градине, непосредно уз одбрамбени ров.
У старијем гвозденом добу први пут се појављују племена чија су имена потврђена у историјским изворима. По свему судећи, у овом делу Срема живели су Бреуци ,који су у ширем смислу припадали панонској заједници народ. Градина на Босуту је највероватније представљала њихов политички и административни центар, а на њиховом челу је била нека врста кнеза, односно поглавице племена. Када је између шесте и девете године нове ере угушен илирско-панонски устанак против римске власти, угасио се живот у овом насељу.