Шефе, офарбао сам багер, шта ћемо сад: Урнебесна прича о настанку чувеног језера у Алибунару (ВИДЕО/ФОТО)
Занимљива је прича да су сва језера у Банатским Карловцима настала ископавањем песка за потребе циглане. Најпознатије међу њима је "Бели Багер".
Банатски Карловац је највеће насеље на територији општине Алибунар. Од Београда је удаљен 55 километара, од Панчева 40 и Вршца 25.
Кроз насеље пролази међународни пут Београд – Вршац - Темишвар, магистрални пут Е-94, такође, кроз насеље пролази и железнички правац Београд – Вршац -Темишвар што га чини изузетном туристичком локацијом и општином са најбољим географским тачкама.
Цвета дуално образовање у Старој Пазови: Више знања доноси нова радна места, веће плате и нове инвестиције за све грађане (ФОТО/ВИДЕО)
Европске фирме хрле у Стару Пазову: Како је мала војвођанска општина постала ИНВЕСТИЦИОНИ ШАМПИОН СРБИЈЕ? (ВИДЕО)
ЖУТА И ЛЕКОВИТА ВОДА КАО СИМБОЛ БЕЧЕЈА: Људи са свих страна наше земље хрле у ову општину по "домаћу" воду (ФОТО/ВИДЕО)
Кратка историја Банатских Карловаца
Када говоримо о настанку насеља, бронзани предмети, накит, оружје и остале пронађене ископине показале су да је ово подручје било насељено већ у бронзано доба. И у турско доба овде се налазило село које се звало Хоча али је тада и ишчезло. Насеље под именом Оча се помиње 1764. године у документима писаца који су пратили развој и насељавање Баната.
На подручју аустријске војне границе, продор Турака донео је велика разарања, али је ова област имала много необрађене земље. На саветовањима бечког Дворског ратног већа 1800. године, донета је и одлука о стварању нових насеља, међу којима су били и ливадско подручје Подбрестје, Мали Алибунар, као и Оча. За насељавање су се пријавили католички немачки колонисти из баденске области. На предлог Генералне команде место је добило име Карлсдорф по министру рата и морнарице надвојводи Карлу.
Карловац је два пута био поприште борби. После револуције законске мере су пооштрене, али то становницима Карловца није сметало јер су били навикнути на послушност и ред. Након укидања војне границе почео је у Карловцу снажан привредни развој. Општина добија дозволу за одржавање три вашара годишње, а потом и за четири, што је у ово место довело трговце из околних крајева, па и из Темишвара.
Упркос великим плановима за развој насеља, Први светски рат је донео пуно жртава. Од 1921. године место је службено преименовано у Карлово село, а годину дана касније, након поновљених интервенција и молби враћен је назив Карлсдорф. Након завршетка рата, неколико година протекло је у неизвесности, а онда је поново почео замах напретка. Године 1926. указом Министарства унутрашњих послова Југославије, ово место добија име које и данас носи – Банатски Карловац.
Банатски Карловац почиње да живи са својим новим житељима, уобичајеним током. У кратком периоду од 1949. до 1956. место је преименовано у Банатско Ранковићево, али му је убрзо враћен назив Банатски Карловац које остаје до данас.
Природне лепоте Бановских Карловаца
Када је реч о природним лепотама овога краја, сваки случајни пролазник, а поготову намерник, не би знао шта би прво издвојио и представио као право богатство природе, општине Алибунар и места које са сигурношћу морате посетити, али, кренимо редом.
У самом центру Банатских Карловаца налази се парк, идеалан за шетње, док се на другом крају парка налази сеоска Црква светих апостола Петра и Павла. Поред православне Цркве светих апостола у Банатским Карловцима налази се и Католичка црква, као и стара немачка школа које су саме по себи посебна атракција као и две најлепше зграде у самом срцу Банатских Карловаца које без сумње макар једном морате посетити и видети, а то су свакако Месна заједница, као и железничка станица.
Поред ових лепота, општину Алибунар краси и познати "Девојачки бунар" који својим легендама и лепотом мами туристе из свих крајева Србије, а и шире, да дођу, осете чари природе и уживају у причама једне несрећне љубави која ће се вечно памтити.
Међутим, оно што општину Алибунар и Банатске Карловце највише издваја и по чему се вечно памти, а у чему пустолови, заљубљеници у природу и риболов највише уживају јесте језеро Бели багер.
Занимљива је прича да су сва језера у Банатским Карловцима настала ископавањем песка за потребе циглане. Најпознатије међу њима је "Бели Багер".
Занимљива је и прича како је језеро добило име. Наиме, раднику који је радио на багеру на ископинама досадиле су критике шефа који му је стално замерао стање у коме се његов багер налази, замерао му је што је зарђао. Радник је решио да офарба багер , како се шеф не би више жалио. Није успео да нађе типичну жуту боју за багере, па је машину офарбао у бело. Шеф је био изненађен изгледом, али више није могао да придикује. Међутим, подземне воде у ископаном басену појавиле су се 1990. године, па су бели багер и његове шине морале бити уклоњене, али је у народу остало то место као "Бели Багер", објаснио је Марин Миленковић из Удружења спортских риболоваца Пешчара.
- Удружење спортских риболоваца Пешчара је заправо Удружење грађана које се бави спортским риболовом и заштитом природе. Наши посетиоци су углавном ентузијазисти за спортом, љубитељи природе, али и људи који долазе да фотогафишу ретке врсте птица. Имамо роде и чапље које су законом заштићене, лабудове који редовно долазе, али нам највише долазе спортски риболовци, најчешће људи који се баве риболовом - објашњава Марин и додаје да је Бели багер највеће језеро у тим крајевима које је изузетно богато шараном.
Марин Миленковић из Удружења спортских риболоваца Пешчара додаје да у језеру има око осам тона рибе, док се на такмичењима највише упеца до две тоне рибе.
- Задовољни смо и посетом, али и рибом која ради, односно која се пеца и јавља и надамо се да ћемо на мапи шаранских језера напредовати још више - говори Миленковић и додаје:
- Што се риболоваца тиче, и њиховог смештаја, они углавном сви имају своју опрему. Имају своју опрему, своје шаторе, своје камп кућице и за њих нема зиме. Када је реч о риболовцима који немају своју опрему, у оквиру језера на сваком месту постоје кућице, за сада их имамо 12, које служе да се људи склоне од ветра, кише, сунца... То нису кућице за зиму, надам се да ће једног дана бити и њих, али за сада радимо на повећању рибног фонда, са крупним примерцима рибе, и ове године дижемо тај просек, па ћемо наставити у истом ритму, да средимо долазни пут и кућице у оквиру језера - наглашава Марин из Удружења спортских риболоваца Пешчара и додаје да су сви риболовци који посете Бели багер и више него задовољни са овим што сада ово језеро нуди.
Пројекат је финансиран из буџета општине Алибунар. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
