Када Новосађани спомену име овог доктора, кажу "Биће добро" (ФОТО)

Јован Андрејевић Јолес, познати лекар, новинар и један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду, рођен је у "културној престоници" 6. октобра 1833. године.

Када се његов надимак Јолес преведе са мађарског на српски значи "биће добро", а Новосађани и данас са великим поносом истичу значај и допринос овог човека.

Отац Јована Андрејевића, Григорије-Глиша, је био свештеник и парох Саборне цркве, док му је мајка Персида умрла врло рано, тако да је син није упамтио. Јован Андрејевић је од малих ногу растао у добростојећој средини, која му је омогућила да добије одговарајуће образовање. Основну школу и првих шест разреда гимназије завршио је у Новом Саду. Међутим, пожар који је избио 1848. године уништио је Нови Сад, а и многе његове житеље материјално, па и оца Јована Андрејевића. Јован је, подучавајући своје материјално богатије другове, изучио седми и осми разред гимназије у Темишвару 1853. године.

После завршене гимназије отишао је у Пешту, где је започео студије медицине, затим у Праг и најзад у Беч, где је докторирао. За време студија бавио се научним радом и дошао је до нових резултата, које је саопштио стручњацима преко Извештаја Бечке академије наука под именом "Уебер ден феинерен Бау дер Лебер".

Поред научног рада, у току студирања активно је учествовао у раду Уједињене омладине српске, због чега је имао и неприлика са Баховом полицијом. За време боравка у Бечу двапут је био у затвору.

Алберт Ајнштајн је уписан на списак знаменитих Новосађана, а ево и због чега

Андрејевић је био члан уредништва Данице, сарадник Србског дневника и, Јованом Ђорђевићем, један је од оснивача Српског народног позоришта. Поред великог интересовања за науку, Андрејевић је стигао да напише и низ књижевних радова.

ДРУГИ СРПСКИ АРХИЕПИСКОП: Да ли знате који светитељ је био најодговорнији ученик Светог Саве?

Још 1858. године објавио је у Седмици расправу о фотографији, а нешто касније, у Даници, и чланке из области уметности. Андрејевић је био и одличан преводилац. Преводио је са енглеског и немачког језика. Био је први у Срба који је покушао да преводи Шекспира са оригинала, те је део „Ричарда Трећег", у његовом преводу, био приказан у Новом Саду 1864. године за тристогодишњицу рођења Вилијама Шекспира.

Овај дан остаће уписан златним словима у историји српског позоришта као дан првог извођења Шекспира који је преведен са оригинала и прва употреба јамбског стиха на нашој позорници. Истог дана наша најстарија културна институција, Матица српска, пресељена је из Пеште у Нови Сад.

Оставио је неизбрисив траг: Овај Новосађанин урадио је велику ствар за Србију

Андрејевић је као студент оболео од туберкулозе, што га је приморало да прекине своја научна истраживања и да се врати у Нови Сад. 

Ако вас пут нанесе у Сомбор, ових шест знаменитости не смете да пропустите (ФОТО)

По доласку у Нови Сад, оженио се Јелком Бајић, али је брак остао без деце. Убрзо је Јован Андрејевић поново почео побољевати од туберкулозе, те је током 1864. године био везан за постељу све до смрти 21. јула. Сахрањен је уз молитвено присуство владике Платона на Алмашком гробљу у Новом Саду, непосредно уз јужну страну капеле, где му се налази гроб, док је скроман споменик наслоњен на зид капеле. Његова заоставштина је износила свега 306 форинти. Према изјави његове супруге Јелке, уступљена је фонду Новосадске гимназије, чији је дародавац Андрејевић и за живота био.