Места у којима све одише мистеријом: Као на филму - легендарне приче о дворцима Јагодић и Капетаново (ВИДЕО/ФОТО)
Општину Пландиште краси пет двораца
Значајан туристички потенцијал општине Пландиште су дворци којих има пет, а најстарији међу њима је дворац Јагодић. Дворац је саграђен на ивици шуме, 1835. године за Петра Јагодића. Од изградње па све до Другог светског рата остао је у поседу породице Јагодић.
Породица Јагодић је значајна за културну историју српског народа у Војводини. Јагодићи су били истакнути чланови Матице српске, па се у Галерији Матице српске налази неколико њихових портрета које је насликао Константин Данил.
Уточиште породице Дунђерски којем се сви диве: Од легенде о дворцу Дамаскин застаје дах (ВИДЕО/ФОТО)
Светска уметност у Опову: Већ више од пола века је центар културног живота - рај за уметнике, али и оштро око туриста (ВИДЕО)
Љишке цркве познате су широм света, а једна од њих КРИЈЕ ЛЕГЕНДУ О ХАЏИ-ЂЕРИ: Просветитељ ког су убили на литургији (ВИДЕО/ФОТО)
- Дворац Јагодић је мали дворац, али веома леп. Око дворца су се налазила два парка, један у енглеском стилу, а други у француском. Около су биле шуме Копривића, био је познат по породици Јагодић, која је била позната као велика мецена Матице Српске - рекао је представник Културно-образовног центра “Вук Караџић” Михајло Банчевић.
Дворац припада типу пољских двораца, око њега је негован парк и у дубини имања се налази енглески парк, који укључује већ постојеће биљне врсте, обогаћене егзотичним ретким врстама. Парк испред зграде је планиран по француској шеми, пројектовањем рундела оивичених ружичњаком и шимширом.
Зграда дворца је у облику издуженог правоугаоника са строго симетричним унутрашњим и спољашњим распоредом. После дужег времена започето је обнављање зграде 2007. године. Дворац је споменик културе од великог значаја, а парк дворца Јагодић је заштићени споменик природе.
Поред дворца Јагодић велику пажњу привлачи и дворац Капетаново. Овај дворац налази се у близини села Стари Лец на путу Зрењанин-Вршац. Саграђен је 1904. године и грађен је са идејом да буде у стилу средњевековнох замака.
Дворац Капетаново има два улаза, а око њега је био простран парк са фонтаном. Дворац је на лицитацији 1938. купио богати трговац Франц Мај за мираз ћерки, која га је удајом донела последњем предратном власнику Милану Капетанову.
- Дворац Капетаново је један веома интересантан дворац који је направио жупан Ботка Бела, племић. Његова супруга се нажалост разболела и они су осиромашили и морали да продају дворац познатом француском трговцу. Он је тај дворац дао својој кћерки у мираз када се удала за Милана Капетанова, а по њему је дворац касније и задржао име - рекао је представник Културно-образовног центра “Вук Караџић” Михајло Банчевић.
Милан Капетанов је задржао дворац у свом власништву до краја Другог светског рата, када му је законом о национализацији одузет. Зграда представља пример изразите неоготичке архитектонске концепције складних пропорција са свим одликама романтичарске представе о типу и облику објекта ове намене.
Као појава, Капетаново представља редак пример "пољских двораца". Положајем ван насеља и архитектури примереној овој концепцији, представља изузетно занимљив пример псеудосредњевековног замка. Дворац Капетаново је споменик културе од великог значаја.
Легенда о дворцу Капетаново:
Легенда каже да се супруга првог власника дворца спалила у њему када је сазнала да су банкротирали и да дворац мора да се прода. Такође, верује се да се на Светог Илију, ноћу, у једној од соба појављује сенка жене са дугом плавом косом.
-Када је 1938. године банкротирао, власник замка Ботка Бела није ни слутио да ће му се жена, од туге што губи замак, полити бензином и запалити. Кажу да је изгорела брзо и да од ње није ништа остало. Чак ни пепео. Остао је само прамен плаве косе који је попут венчанице смрти дуго облетао око замка. Тога августа 1938. небом су сваке ноћи шарале звезде репатице подсећајући на тај тужни ватромет. Легенда каже да се сваког другог августа, на светог Илију, ноћу појављује у једној од соба замка сенка жене са дугом плавом косом која гледа у банатску равницу. И данас, када косци косе траву око замка, на њиховим косама и грабљама се уместо траве понекад нађе прамен плаве косе.
Пројекат је финансиран из буџета општине Пландиште. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
