Место где све врви од добре забаве и гурманлука: У Зрењанину манифестациони туризам из године у годину цвета (ФОТО)
Нема тог места у Војводини које макар нема вашар за сеоску славу или сајам рукотворина карактеристичних за то место.
Војвођански градови одувек су познати по дугогодишњој традицији манифестација које организују што за локално становништво што за туристе. Нема тог места у Војводини које макар нема вашар за сеоску славу или сајам рукотворина карактеристичних за то место.
Богата земља, богата традиција, богати обичаји, све ово додатно употпуњује занимљивост и туристичку понуду војвођанских градова и места. Један од најважнијих културних центара Војводине је засигурно и Зрењанин. Град Зрењанин негује дугу традицију манифестационог туризма и то га чини веома привлачним местом за туристе како из Србије, тако и ван наших граница, поготово гостију из суседних земаља.
"Зрењанин - град на Бегеју" Ова река носи са собом приче о седам векова живота Зрењанинаца (ФОТО)
Овде је Дунав најлепши: Пут у Кладово - сан за сваког туристу! (ВИДЕО/ФОТО)
Од најмлађих до најстаријих - сви је воле и радо посећују: Билиотека у Шапцу одолева времену и чува велика уметничка дела (ФОТО/ВИДЕО)
Туристичка понуда овог банатског града је веома разноврсна, а манифестација је прегршт и управо оне су права атракција и места добре забаве и атмосфере, где се гости из године у годину враћају. Неизбежно је и пробање локалних ђаконија и пића, те угођај сваке године буде и квалитетнији и богатији. Зрењанин је један од ретких градова који иза себе има читаву историјску причу како је добио дозволу за организовање првих манифестација, а све је почело давне 1769. године.
Наиме, некада Бечкерек и Петровград, сада Зрењанин, давне 1769. године као средиште Дистрикта, добија право на две сајамске приредбе годишње а нешто касније на још две, тако да је свако годишње доба почињало великим вашаром. Потреба за пазаром, сусретима сваке врсте, па и разбибригом и весељем чинила је да се број вашара повећава. Поред робе разне врсте ту су били и уметници, занатлије и угоститељи са богатом понудом посластица, а и неизбежно је било и пиво.
Посебно у топлим летњим данима вашара, сваки добро обављен посао заливао се хладним пивом, најпре из најпростијих дрвених, а касније изнутра лимом окованих ледара. Тренутак када се у замену за крајцаре и форинте од кафеџија преузимала пенушава кригла био је и свечаност и час за уживање и сећање. Крајем тридесетих година XX века, вашари све брже губе на значају. Развија се и специјализује трговина па све то утиче да велики вашари нестану али остаје носталгија за сусретима са поводом и забавом те врсте, а тако долазимо до стварања најзначајније манифестације у Зрењанину - долазимо до "Дана пива".
Производња пива започела је на овим просторима давне 1745. године у Зрењанину. Управо су “Дани Пива” симбол Зрењанина и најпосећенија манифестација у овом граду. Одржава се сваке године у последњој недељи августа, а први пут је организована 1986. године. Обједињује културно-уметнички садржај, забавни, спортски и привредни, а свакога дана током трајања манифестације Зрењанин посети и по неколико десетина хиљада људи.
У понуди увек буде и више од 20 врста пива, уз незаобилазне војвођанске гурманлуке, а на десетак локација се одржава више од 20 различитих програма попут рок концерата, такмичења у кувању, спортска такмичења, дечији фестивали, етно-изложбе и много што шта друго.
Зрењанински манифестациони фестивал ту се не завршава, већ је изузетно богат и када сте у недоумици где ћете у ком месецу на излет Зрењанин нуди право мало богатство манифестација.
У организацији Савеза аматерских култутрно-уметничких друштава Зрењанина, одржава се од 2003. године у склопу "Дана пива". На једном од градских тргова, из вечери у вече, током последње недеље августа, наступају фолклорни ансамбли из Србије и иностранства, а њихови наступи организују се и у околним местима. Фестивал се отвара свечаним дефилеом учесника централним градским улицама.
У славу жетве, жита и хлеба, месна заједница "Мужља" организује сваког лета, током једног викенда у јулу, међународни етно-фестивал "Жетелачке свечаности". Осим такмичења косаца, одевених у народне ношње, на традиционални начин (по дужини откоса, оштрењу косе и слагању покошеног жита), манифестација обухвата и изложбу и дегустацију банатских гурманских специјалитета, као саставног дела сваке жетве, а учесници "Жетелачких свечаности" до њиве предвиђене за такмичење стижу у поворци која дуж улица Мужље позива мештане да им се прикључе.
У организацији Уметничке колоније Ечка, од 1993. године сваке друге године одржава се манифестација значајних ликовних остварења у техници акварела, са основном идејом стимулисања уметника за рад у техници акварела у оквиру савременог ликовног стваралаштва. У оквиру Бијенала, осим изложбе акварела у Савременој галерији у Зрењанину изабраних по конкурсу и самосталне изложбе акварела лауреата претходног бијенала, одржавају се и стручна предавања и радионице која, с различитих аспеката, сагледавају акварел као сликарску технику. Уметничка колонија организује по два интернационална сазива уметника са одређеним програмским карактером: сазив уметника који се баве проширеним пољем слике и сазив акварелиста. Сликарски сазиви одржавају се од оснивања Колоније, 1956. године, док се сусрети акварелиста одржавају од 1980. године.
Градски дувачки оркестар Зрењанин, у сарадњи са Светском асоцијацијом за дувачке симфонијске оркестре и ансамбле за централну и источну Европу, од 2012. године организује “Бегеј Фест” - међународни фестивал дувачких оркестара. Врхунски оркестри из земље и окружења се такмиче у више категорија: дечијој, омладинској, одраслој и отвореној категорији. Пратећи део фестивала чине стручни скупови, а посебну пажњу публике привлаче наступи оркестара на отвореним просторима у центру града и увек атрактивни заједнички дефиле учесника. Одржава се у јуну месецу.
Етно-фестивал који се одржава с циљем очувања традиције и подстицања етно-стваралаштва са простора регије Баната. Манифестација окупља учеснике у различитим областима, који посетиоцима представљају рукотворине домаће радиности, предмете старих заната, гастрономске специјалитете поднебља, уз звуке традиционалних инструмената и музичаре у народним ношњама.
Манифестација културе која се одржава у јуну у Елемиру од 2006. године. Посвећена је великану српске књижевности Стевану Сремцу, који је један део живота провео у овом месту и посветио му своје дело "Бал у Елемиру". Осим проглашења награђених на књижевном конкурсу "Бал у Елемиру" и тематских књижевних вечери, током манифестације се на месном тргу и околним просторима организују и пригодне изложбе, концерти, позоришне представе.
Организују се почетком јуна у Орловату, родном месту једног од највећих српских сликара из периода реализма. У жижи манифестације су сусрети ликовних уметника, сликарска колонија и изложбе, али и низ пратећих програма, евоцирања успомена на Уроша Предића, књижевних промоција, забавних садржаја.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове Града Зрењанина, који је доделио средства.
