НЕКА БИВШИ ОСТАНУ БИВШИ: Будућност Војводине је у јакој и поносној Србији

Игор Црнобарац, дипл. инж. грађевинарства, Сарадник Центра за друштвену стабилност:

Након што је 2012., доласком Српске напредне странке на власт, на политичкој сцени Републике Србије дошло до дуго очекиваног и преко потребног политичког земљотреса, Бојан Пајтић је успео да одржи своју позицију на врху тројне коалиције која је владала Аутономном покрајином Војводином чак 16 година.

Доведена скоро до просјачког штапа

Нажалост, ово је значило још четири дуге године девастације и пљачкања некада најбогатијег дела наше земље, који је, пре доласка Демократске странке на власт, важио за мотор развоја Србије и житницу Европе. Незапосленост у Војводини досегла је ниво од преко 22 одсто, а чак 26 општина се нашло испод републичког просека развијености. Војводина, која је због своје плодне равнице и јаке индустрије предњачила по развијености чак и у СФРЈ, доведена је скоро до просјачког штапа, што је самим тим значило и изостанак било каквог иоле значајнијег инвестирања у инфраструктуру покрајине.

Два главна мотива аутономашке политике

Све ово правдано је тезом да би Војводини било боље да се одвоји од остатка Србије, а да је Београд главни и једини кривац због запарложених пруга, трошних путева и зараслих канала широм наше плодне равнице. Постојала су два главна мотива овакве аутономашке политике. Први је био идеја да српски народ, уз Дрину, треба да добије још једну границу која га раздваја, а то су Дунав и Сава, како би онда Бојан Пајтић, по узору на Мила Ђукановића и Црну Гору, постао неприкосновени владар „Републике Војводине“. Други мотив био је покушај оправдања сопствене неспособности оних који су били на челу покрајине, односно да кроз делегирање одговорности и кривице на Београд, пробају да избегну гнев и незадовољство грађана.

Здрава сарадња и синергија локалних самоуправа

Данас је захваљујући одговорној политици Српске напредне странке успостављена једна здрава сарадња и синергија између локалних самоуправа, Покрајинске и Републичке владе, што за резултат има многобројне значајне капиталне инфраструктурне инвестиције широм Војводине.

Капитални инфраструктурни пројекти

Када причамо о капиталним инфраструктурним пројектима, посебно бих истакао радове на прузи Београд – Суботица, захваљујући којој ћемо стизати од Новог Сада до Београда за мање од пола сата, баш онолико колико траје један мало дужи телефонски разговор. Укупна вредност ове инвестиције износи нешто више од две милијарде долара. Морамо се сетити тога кад год неко од нас почне да кука како све паре иду за изградњу нових аутопутева јужно од Саве и Дунава. Реконструкција пруге је у финансијском смислу највећа инвестиција наше државе уназад неколико деценија. А она има огроман значај како за привреду и туризам, тако и за повезаност наше државе са Европом. Само на радовима на деоници од Београда до Новог Сада ангажовано је око 170 домаћих фирми. Огроман број наших инжењера и наших радника је запослено на овим радовима, на којима та техничка лица стичу радно искуство радећи на оваквим капиталним инвестицијама као што је градња пруге којом ће возови ићи 200 км/х. Тунел Чортановци са својом дужином од 4,2 км представљао је једно од најзахтевнијих градилишта у Европи.

Фрушкогорски коридор, важан и у еколошком смислу

Радови на изградњи Фрушкогорског коридора почели су 1. маја 2021. године. Ова брза саобраћајница, дужине 47,7 км, градиће се у четири фазе, где прва обухвата деоницу од Руме до улаза у тунел, друга је изградња будућег најдужег тунела у Србији у дужини од 3,5 км, трећа је деоница од излаза из тунела до петље на Мишелуку и четврта је обилазница око Петроварадина, која ће према речима градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића значајно растеретити саобраћај у овом делу града. Вредност овог пројекта износи око 606 милиона евра, а он је значајан због чињенице да ће се много боље повезати Јужнобачки округ са Сремским и Мачванским округом, односно да ће се много лакше, брже и безбедније путовати од Новог Сада преко Руме и Шапца, па све до Лознице. Ово је важан пројекат и у еколошком смислу, јер ће се пробијањем тунела значајно растеретити саобраћај преко Иришког венца, а тиме заштитити животна средина у Националном парку Фрушка гора. А поготово ће Ирижани моћи да предахну од силних камиона и шлепера који свакодневно пролазе кроз њихово место с обзиром на то да тренутно више од десет хиљада возила прође дневно кроз Ириг! Обновљени су и локални путеви на Фрушкој гори у које се није улагало од краја шездесетих година прошлог века. Покрајинска влада је у сарадњи са сремским општинама од 2016. године реконструисала више од 50 км локалних путева попут путева: Сремски Карловци – Банстол, затим Банстол – Иришки венац и даље према Црвеном чоту, Бешеново – Беочин, Ириг – Јазак – Врдник, а до краја новембра завршавају се и радови на деоници Чортановац – Банстол. У наредном периоду биће изграђене и нове трасе на западном делу Фрушке горе према Лежимиру и Шиду. Брзе саобраћајнице Београд – Зрењанин – Нови Сад, као и ткз. „Војвођански осмех“ односно брза саобраћајница која ће спајати Сомбор и Кикинду, преко Куле, Врбаса, Србобрана, Бечеја и Новог Бечеја, поново ће повезати и умрежити Војводину, као и оживети замрле делове наше покрајине и учинити да ниједна општина више не буде „забачена“.

Велики искорак у системима за наводњавање

На иницијативу председника Републике Србије Александра Вучића из Абу Даби развојног фонда обезбеђено је 100 милиона долара за изградњу система за наводњавање на територији Аутономне покрајине Војводине. Захваљујући томе, од 2016. године реализовано је 11 пројеката регионалних системима за наводњавање, такозваних двонаменских система. Ови пројекти подразумевали су прву фазу обезбеђивања приступа води за пољопривредне произвођаче путем уређења каналске мреже и објеката на двонаменским системима „Међа”, „Итебеј И”, „Јанков мост И и ИИ“ и „Речеј“, затим, изградње црпних станица „Јегричка“, „Песир“ и „Калоча“, те уређења каналске мреже и објеката на регионалним подсистемима „Нова Црња-Житиште“, „Тиса-Палић“, „Кикинда“ и „Мали Иђош“. Друга фаза изградње система за наводњавање у Војводини из Абу Даби фонда је у току, обухвата 10 пројеката и ови радови су у завршној фази. Листа пројеката за финансирање из Абу Даби фонда је проширена и у току је израда техничке документације за још 11 пројеката. Улагања у развој система за наводњавање у Војводини из Абу Даби фонда представљају велики корак првенствено за проширење могућих површина за наводњавање, што је од изузетног значаја за пољопривреду у покрајини, посебно у светлу великих климатских промена чији смо сведоци.

Стабилне финансије 

Све ове инвестиције су могуће зато што Србија данас има стабилне финансије и јаку економију. А то је последица  храбрих, али и тешких реформи које су покренуте у време прве Владе Александра Вучића 2014. године. Сву ову инфраструктуру наша држава гради за нашу децу, да им то остави у наслеђе, уместо дугова и срамоте које су нам оставили припадници бившег режима. Нек само они остану бивши, а будућност Војводине биће перспективна и светла у нашој јакој и поносној Србији!

Овај велики композитор рођен је пре скоро 200 година, радио је као банкарски чиновник, али је кришом свирао виолину, и учио о теорији музике. Од тада, написао је преко 168 валцера, 117 полки, као и велики број маршева, мазурки и галопа. Умро је 1899. у 73. години, а музика бечког краља валцера редовно се изводи на Новогодишњим концертима у Бечу.

Иначе Штраус је у Нови Сад, Штраус  дошао са свега  22 године, а из нашег града понео је неколико успомена преточених у врхунска дела. Компоновао је “Сећање на Нови Сад” (Erinnerung ан Неусатз), фантазију која је настала на основу српских народних мотива. Нажалост, ова композиција је изгубљена, и није сачувана ниједна копија.

Док је боравио у Новом Саду, Штраус је стекао пријатеље и дружио се са Новосађанима, а често је био гост код Константина Поповића, званим Комораш, који је скоро 40 година држао кључеве градске касе. Приликом посете, Штраусу су се веома допале овдашње песме, па је често певушио читајући српске песмарице.

Вагнер је за Штрауса рекао да је најмузикалнија глава 19. века, а управо уз Штраусове композиције играли су и Београђани када је у престоници извођена Александрова четворка (кадрил, посвећен кнезу Александру Карађорђевићу), Словенска спеванија и Српски марш.

Најпопуларнија композиција “На лепом плавом Дунаву”, према легенди, настала је када је Штраус био гост у дворцима грофа Котека у Футогу и Сремској Каменици. Ноте су настале највероватније у Футогу, док је композитор гледао Дунав и сремску страну. Након Новог Сада, он је турнеју наставио у Румунији и Русији, а убрзо затим и у Америци.

Овај велики композитор рођен је пре скоро 200 година, радио је као банкарски чиновник, али је кришом свирао виолину, и учио о теорији музике. Од тада, написао је преко 168 валцера, 117 полки, као и велики број маршева, мазурки и галопа. Умро је 1899. у 73. години, а музика бечког краља валцера редовно се изводи на Новогодишњим концертима у Бечу.