Нисмо ни свесни да уствари једемо ОРГАНСКУ и ЗДРАВУ храну: Ево због чега смо необавештени

Срби махом нису ни свесни да имају привилегију да једу органску храну. Многе ствари које купимо на пијаци потпуно су здраве иако немају такозвану брендирану етикету која доказује да је у питању органски производ.

СРЕМСКА МИТРОВИЦА ИЗ УГЛА ДРАГАНЕ ТОМАШЕВИЋ: Град који има нешто ново, а много више старог

КУЋА И УЛИЦА ГДЕ САМ ЖИВЕО, НАЈЛЕПШЕ ГОДИШЊЕ ДОБА... Дејан Миловановић емотивно о СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

- Сви сада теже органској и еколошкој производњи. Већина произвођача је тога свесна, али се ретко ко опредељује на то, нарочито у сточарству. Многи произвођачи праве органску и здраву храну, али не направе тај искорак да им то буде у потпуности признато. Доста њих већ прави органску храну, само нису сертификовани и регистровани. Они практично праве здраву храну, само немају доказ о томе. – објашњава за SrbijaDanas.com Петар Самарџић из Агенције за рурални развој града Сремска Митровица.

Он додаје да је најкомпликованије да се сертификат стекне у сточарству, иако многи испуњавају већину прописаних услова.

- Главни проблем код сточарства је што мора да се затвори цео круг, од хране до коришћења посебних средстава. Ретко се ко зато опредељује да затражи сертификат. Код нас на локалу нема органских пијаца и где да се таква роба пласира. Обично су ти производи три пута скупљи, па многи и због страха да ли ће продати такву робу не наглашавају да је органска. Наши пољопривредници посећују органске пијаце у Београду и ту имају доста трошкова, од горива до тезги… Зато мо ми ту из Агенције за рурални развој Сремске Митровице да им помогнемо око свега – закључује Самарџић.

Србија иначе сматра међу ретке европске земље у којима је још увек забрањена производња генетски модификоване хране, што је по многима главни адут који би наша пољопривреда могла да искористи приликом изласка на светско тржиште.