НОВИ САД се мења кроз угао посматрача: Представљамо вам жену која је читав свет окупила у срцу Војводине

Нови Сад је потпуно чудан град.  Прати га „усуд“ имена, па тешко да се било шта из минулих епоха задржава на његовим улицама, а са друге стране о његовој прошлости се веома много пише и говори.

Представљамо вам највећу новосадску добротворку: Захваљујући овој жени Нови Сад данас изгледа овако

Ово је СРПСКИ ГРАД у коме живе СЛОВАЦИ! Ево шта све нисте знали о њима!

Историја града није само записана у уџбеницима већ и у просторима у којима траје наш живот. Називи улица, школа, споменика, награда постају део нашег личног идентитета. Управо из тог разлога, од велике је важности истаћи знаменита имена која су обележила неки од аспеката историје овог града, и то не само историје овог град већ и читавог човечанства.

Занимљиво је да се настанак многих историјски значајних творевина везује управо за овај град. Такође, интереснатан је и податак да многа историјска имена помињана у историји Новог Сада заправо нису рођени Новосађани, али су и те како допринела да као такви буду упамћени. Једна од њих је и Милева Марић. Заправо, можда познатије звучи Милева Марић-Ајнштајн.

Ова жена је истински творац теорије релативитета, заслужени а несуђени Нобеловац.

Рођена је у Тителу, градићу у Војводини,у кући деде по мајци, Атанасија Ружића. Своје школовање је отпочела у Руми и Сремској Митровици, а потом наставила у Српској вишој девојачкој школи у Новом Саду, те у гимназију наставила у Шапцу, а завршила у Загребу, добивши претходно дозволу да похађа школу коју су могли уписати искључиво мушкарци. На Универзитету у Цириху првобитно је уписала студије медицине, да би се убрзо пребацила на Државну политехничку школу где је студирала математику и физику као пета жена која је успела да упише ове студије.

Њена велика надареност за математику, као и њена озбиљност и вредноћа, али и записи самог Ајнштајна о томе колико му Милевино знање математике помаже у раду, били су и остали темељ на коме до данас трају дебате о Милеви Марић као научници.

У том контексту се не може заобићи теза по којој је Милевин допринос Ајнштајновом научном раду неоспоран, а постоје и тврдње које експлицитно говоре о њеном важном доприносу Ајнштајновој специјалној и општој теорији релативитета.

Милева и Алберт Ајнштајн живели су у Новом Саду у периоду од 1905. до 1907. године, у кући коју је саградио њен отац, Милош Марић. Управо те 1905. године, Ајнштајн је свету први пут представио теорију релативитета у Новом Саду.

Постоје индиције да је ова теорија настала управо у овој кући, која се налази у Кисачкој улици и заштићена је као културно добро.

Ипак, оно што је најтужније у животу ове велике научнице јесте то да је умрла потпуно напуштена. Никада није открила да је коаутор научних теорија и никада није полагала право на славу коју јој је украо бивши муж.

Сахрањена је у Цириху, где важи сурово правило да се гроб прекопа уколико се не плати његово одржавање. Нажалост, то се и догодило.