Велики градитељ Новог Сада, а нису га волели ни аутономаши ни великосрби: Погледајте ко је човек коме је струка била испред политике
Иницијатива да једна улица Новог Сада понесе име Лајоша Лајка
Да је поживео још три године, Лајко Лајош би овог августа славио стоти рођендан, а велики део свог века, оног радног, посветио је преображају војвођанске престонице: под вођством овог врсног грађевинског инжењера потпуно је реконструисана железничка мрежа, без чега би даљи развој града био практично немогућ.
Пре него што се ухватио у коштац с највећим изазовом у дотадашњој каријери, овај рођени Суботичанин, бриљантни дипломац Техничког факултета у Будимпешти, калио се руководећи радовима на пругама Брчко-Бановићи, Шамац-Сарајево и Добој-Бањалука. Након тога, Лајко је постављен на чело тима који је обнављао железнички чвор у Сплиту, да би га потом позвали да помогне Новом Саду.
ОГРОМАН ПОМАК: Квалитет воде у језеру Палић НАЈБОЉИ у последњих 20 ГОДИНА
НАЈДРАЖИ ИЗБОР НОВОСАЂАНА ЗА ОДМОР: Колико кошта цео дан на Штранду?
Када се те 1955. године, заједно с породицом преселио у Нови Сас млади инжењер је на лицу места уронио у проблем. Воз је улазио у насељено подручје тик поред зграда начичканим дуж пруге. Сваки пролазак воза изазивао омањи земљотрес, собе су се пуниле отровном паром и димом, и било је опасно за децу која су се играла.Прилаз Дунаву био је готово затворен, до Штранда се могло доћи једино данашњом Фрушкогорском улицом, обала је била запуштена.
Морала се изместити пруга која је буквално паралисала град и тако је донета одлука да се пар километара од Варадинског сагради друмско-железнички мост. Решење које је понудио Бранко Жежељ и 1957. је започета је градња којом је руководио Лајош Лајко. За четири године изграђен је Жежељев мост, премештена пруга и започела се изградња нове железничке станице завршене за рекордних четрнаест месеци.
Пробијени су нови булевари, кренуло се с изградњом зграда на Кеју и Лиманима, Нови Сад је, коначно "дошавши до ваздуха и простора", постајао прави урбани центар. Отварању је, маја 1974. године присуствовао лично Тито, али Лајоша Лајка, упркос томе што је захваљујући њему мост био прави градитељски подвиг, није било у председничкој свити.
– Мој отац никада није марио за политику, штавише, гнушао се игара карактеристичних за владајуће клике. Најбољи пример за то била је изградња ауто-пута Београд-Нови Сад, када је дошло до сукоба на релацији покрајина-град. Челници Новог Сада били су за такозвану “фрушкогорску варијанту”, која је била краћа и јефтинија, притом је нудила и мноштво других погодности – лепе пејзаже и потенцијални развој туристичко-угоститељског сектора. У Извршном већу Војводине сматрали су, међутим, да је "источна опција" боља и успели су да прогурају свој предлог, а тата, коијем је ужасно сметало да се политика тако бескрупулозно меша у струку, одмах је дао оставку – прича Марта Макарић, старија кћерка Лајоша Лајка.
– Брзо се показало да је источна варијанта промашај, али радови су већ одмакли иако су деценијама остали недовршени. Мост код Бешке, где је уместо две траке, како је предвиђао пројекат, изграђена само једна, све донедавно био је уско грло на том делу пута и доказ да је тата био у праву – политика никада не сме да буде испред струке .
Рекли су "Шта хоће овај Мађар, да селимо станицу у Аустроугарску?!". Када је то чуо, сместа се вратио у Нови Сад, где је у међувремену, на Титов захтев, због лоше процене локације ауто-пута Београд-Нови Сад, смењена комплетна покрајинска власт.
ОД СУТРА СПЕКТАКЛ У НОВОМ САДУ: Витешки сабор на Петроварадинској тврђави! (ФОТО)
Људи не могу да верују својим очима: Необично створење се појавило на Дунаву у Новом Саду (ФОТО)
СТРАНЦИ ВОЛЕ ЧАРИ РАВНИЧАРСКЕ ИДИЛЕ: Војводина све привлачнија туристима!
– Њему је било најважније да је чист пред собом, да је све постигао поштеним радом, без муљања и закулисних радњи. Мој отац никада, али никада, није узео ни цент провизије за послове које је склапао, за разлику од његових колега који су од новца "испод жита" градили куће на мору и возили бесне аутомобиле, обилато користећи могућност да купују јефтино у дипломатским магазинима. Он је то презирао, сматрао је да је плата довољна надокнада за његов рад и да је све преко тога неприхватљиво. Тог става се држао до краја – истиче Марта Макарић.
Име инжењера Лајоша Лајка, чији је допринос Новом Саду врло опипљив и немерљив, није се, нажалост, никада нашло као предлог за назив неке улице али након три године од његове смрти постоје намере за то од стране захвалних Новосађана који памте.
