Одушевиће вас њихова спољашњост и унутрашњост: Ово су цркве у Сомбору које треба да видите (ФОТО)

Цркве и манастири који се налазе у Сомбору свакако би требало да се нађу на вашој мапи ако обилазете овај град. 

Манастир Светог архиђакона Стефана

Манастир Светог архиђакона Стефана је најсевернији манастир. Манастирски комплекс чини конак са параклисом, усамљени звоник и црква.

Изградња манастирске цркве започета је 1928, и изграђена је у српско-византијском стилу, ретко извођеном у Војводини. Са десне стране спољне фасаде налазе се велика гвоздена врата за улаз у гробницу.

Црква је живописана фрескама Владимира Предојевића: у олтару је Св.Тројица, изнад северне апсиде је Распеће, изнад солеје су Духови, изнад јужне апсиде је Рождество, изнад западне апсиде је Силазак Христа у ад.

Иконостас је дрвен, а осликао ге је Борис Сељанко, руски сликар. На царским дверима је Јован Крститељ крилати, Богородица, Благовести, Христос, архиђакон и првомученик Свети Стефан, а у лунети изнад царских двери је Тајна вечера. На иконама је златна позадина.

У простору око задужбине Стевана Коњовић налази се Партизанско и Црвеноармејско гробље где су сахрањени погинули учесници Батинске битке: припадници НОВЈ, бугарски војници и црвеноармејци.

Црква Пресветог Тројства - стара католичка црква

Сомборски Буњевци граде 1717. године цркву на развалинама старих турских грађевина. На месту старе цркве од 1752. до 1763. године гради се нова црква у класичном барокном стилу посвећену Светом Тројству.

Црквене оргуље су изграђене 1771. године, а проповедаоница је осликана 1782. године. Испод цркве налази се крипта у коју су до 1782. године сахрањивани угледни сомборски грађани римокатоличке вероисповести.

Црква је обновљена 1939. године.

Црква Светог Јована Претече - мала православна црква

Црква је подигнута на простору на коме су се одувек налазиле богомоље. Првобитно је овде била хришћанска црква која је по доласку турака претворена је у џамију, да би након одласка турака била претворена у православну цркву.

Калуђери фрушкогорског манастира Јазак су 1716. године склањајући се пред новом претњом од напада Турака, са собом донели мошти цара Уроша В - последњег спрског цара. Две године касније, калуђери се враћају у Јазак и односе мошти цара, а у знак захвалности цркви остављају икону Пресвете Богородице донету са Косова приликом сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Икона се овде чува и данас.

Стара црква је срушена 1786. године да би на њеном месту 1790. године била изграђена нова у барокном стилу са елементима рококоа. Иконостас цркве осликао је 1809. Павле Ђурковић.

Црква је обновљена 1978. године.

Црква Светог великомученика Георгија - велика православна црква

Сомборски Срби су још у време Турака имали малу Светођурђевску цркву коју обнављају 1717. године, а уз ову стару црквицу 1744. године граде нови велики црквени торањ. Након добијања статуса слободног и краљевског града, сомборски Срби су одлучили да изграде цркву достојну скупо стечене привилегије.

Изградња је почела 1759, а завршена је 1761. године у барокно рокајном стилу.

Приликом реновирања унутрашњости храма 1866. године стари иконостас је скинут, да би уместо њега Павле Симић иконописао до 1873. године нови са 77 икона високог уметничког домета.

У цркви је сахрањен капетан сомборске граничарске милиције гроф Јован Бранковић и владика бачки Јован Јовановић. Црква је темељно обновљена 1936. године.

Стара зграда је 1863. године реновирана за потребе одржавања наставе за женска одељења Учитељске школе која су овде била до 1921. године.

Данас је зграда седиште Православне црквене општине.

Кармелска црква Светог Стјепана Краља са самостаном Госпе Кармелске

Идеја о изградњи зачета је почетком XIX века, одлука о изградњи је донета 1828. године, изградња је почела 1860. године, а црква је завршена 1904. године и предата на управу кармелићанима.

Поред цркве 1905. године изграђен је самостан (конвикт) који са црквом чини складну архитектонску целину у стилу романтизма. У цркви се налазе оргуље израђене 1926. године и биле су треће по величини на простору бивше Југославије.