Стари симбол Чоке: Дворац "Марчибањи" мами туристе својом интригантном историјском причом! (ВИДЕО)
Дворац породице Марчибањи налази се на територији општине Чока и predsttavlja важан споменик културе
Драгуљ Чоке изградила је породица Марчибањи када је након 1781. године на лицитацији у Бечу купила територију данашње Чоке и ту изградила своју резиденцију.
Породица Марчибањи била је пореклом из Пољске, а њихов далеки рођак Мартин обогатио се трговином, те су га Срби у Банату звали Мартин-бан, по угледу на турске спахије који су владали овим просторима. Кованица "Мартин-Бан" брзо се претворила у Марчибањи, што су његови потомци прихватили као презиме.
Градња дворца је започета половином 19. века, а када је изградња стигла до прве плоче, и Чока и дворац су добили нове власнике. Имање је остало кратко у рукама богатог индустријалца Барбера Агоштона, касније је продат Карољу Швабу који је завршио дворац осамдесетих година 19. века. Крајем деведесетих, Чоку купују последњи власници - браћа Ледерер, Артур и Карољ.
Једино место у Србији где се ВИНО ЧУВА НА ТРАДИЦИОНАЛАН НАЧИН: Упознајте Чоку - градитељку мултикултуралности (ВИДЕО)
Најстарија кућа у Бачком Петровцу ризница историје: Глинени кућерак сведок народне архитектуре и духовности (ВИДЕО)
Лепота барока у срцу Вршца: Владичански двор плени својом грациозношћу (ВИДЕО)
У поседу спахијске породице Ледерер иначе једне од најбогатијих јеврејских породица у то доба имање остаје све до Другог светског рата. Током Другог светског рата једно време дворац је био у поседу окупатора. Од 1950. године ту је основано пољопривредно добро "Чока" које и данас користи дворац као управну зграду.
Ледерери нису учествовали у градњи дворца, али су га обогатили веома лепим стилским намештајем, уметничким сликама и скулптурама, а посебну пажњу су посветили уређењу парка око њега. Постоје индиције да су се у дворцу до 1945. године могле видети слике Монеа, Сезана, Ван Дајка, Дирера, Реноара, Уроша Предића, Паје Јовановића и Надежде Петровић, затим скулптуре Родена и Ивана Мештровића, као и намештај у бидремајер стилу грађанске варијанте, веома популарне у то доба међу војвођанским племством.
Зграда је једноспратна, у основи је симетричног распореда основних маса, са главним улазом на предњој фасади. Предња фасада је рашчлањена вертикалним пробојима, којих укупно има три и називају се ризалити. Постоје два једнака бочна и највећи, централни ризалит.
Централни ризалит се завршава аркадним фризом и фронтисписом. На њему доминира тераса на спратној висини, са оградом од кованог гвожђа и три прозора. На терасу се излази из посебне и највеће, централне просторије дворца, која је служила као сала за посебне прилике, светковине или балове.
Осовине прозорских отвора се поклапају у приземљу и на спрату, с том разликом што прозори у приземљу имају раван завршетак на врху а на спрату полукружан. Прозори су, у зависности од зидних маса, равномерно распоређени а има их укупно 26 на главној фасади.
Фасада окренута парку је разуђенија. Централни ризалит је овога пута мањи. Са леве стране ризалита је улаз у подрум, некада у облику обичног трапа, који је данас уређен посебним улазом. Некада је то био део резервисан за послугу и кухињу. Био је повезан посебним мини-лифтовима са приземљем и спратом, у којима је смештана пре свега храна, ради лакше комуникације послуге са газдама.
Са десне стране дворца, налази се прелепа тераса, коју носе масивни украшени ступци, са оградом од кованог гвожђа. Испод терасе је такозвани колски улаз, испред кога су пристајале кочије, саонице или пак моторна возила, која су након тога одлазила на десну страну ка шталама и гаражи. Данас су то просторије Добровољног ватрогасног друштва.
Зграда дворца у Чоки доминира широким и простаним улицама ове северно-банатске варошице. Окружује га пространи брижљиво негован парк. Парк је заједно са дворцем до 1960. године био ограђен металном оградом и представљао је својеврстан "забрањени град" за све Чокане.
На седници Стручног савета Покрајинског завода за заштиту споменика културе од 24. септембра 1984. године, одлучено је да се стари дворац у Чоки стави под заштиту закона. Унутрашњост дворца није отворена за посетиоце.
Дворац чува ЉУБАВ за коју цела СРБИЈА ЗНА: Ленка и Лаза једино су на овом месту ЗАУВЕК ЗАЈЕДНО! (ВИДЕО)
КОЦКА, БОЛЕСТ И ШКОЛА: Историја ЧУДЕСНОГ дворца у Јарковцима (ВИДЕО)
ЛЕПОТА И ШАРМ МОДЕРНЕ ОПШТИНЕ: Упознајте Инђију (ВИДЕО)
ЕТНО КУЋА МАРАДИК: Сремска традиција дуга више од 150 година (ВИДЕО)
Дунавска чаролија у Инђији: Чортановачка плажа увек је пуна, а ретко ко зна да је ту СНИМЉЕНА ЧУВЕНА СЦЕНА ИЗ ФИЛМА!
