РАК ПЛУЋА ВИШЕ НИЈЕ НЕПОБЕДИВ: Србија уводи нови програм који га детектује у раној фази развоја
Одличне вести
Србија је прва држава од свих земаља западног Балкана која је увела скрининг програм за рано откривање рака плућа. Пројекат је покренуо Покрајински секретаријат за здравство, а реализује/спроводи га Институт за плућне болести Војводине и то у време пандемије корона вирусом.
Аутори видео-игре о Пупину и Тесли, Марина Перовић и Алекса Петровић: Тајни састојак за прављење добре игре - посао се учи, али страст према том послу не
ДОКТОР КОН О ДЕЛТА ПЛУС СОЈУ "Међу нама је, само још није показао свој потенцијал"
БАКА МИЛКА (76) ИЗ КРАГУЈЕВЦА ДОБИЛА НАНОГИЦУ: Насрнула на раднике ЕПС-а јер су дошли да јој секу струју
Скрининг програм подразумева детекцију карцинома плућа помоћу нискодозног скенера (ЛДЦТ), уз помоћ којег се се могу приказати мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима (РТГ).
Овом методом до сада је прегледано више од 1.200 пацијената, а код више од 30 откривен је карцином плућа који је био асимптоматски и највећи број у почетном стадијуму.
Карцином плућа представља водећи узрок смртности од свих карцинома како у свету, тако и у Србији, док број оболелих расте сваке године. Од ове врсте рака у Србији оболи готово 7.000, а на жалост умре више од 5.000 особа.
Практично на свака два сата једна особа премине. Један од најважнијих предуслова успешног лечења, је рано откривање рака плућа, што у Србији то није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму.
Тада су шансе за преживљавање готово исцрпљене. Управо је то и био разлог зашто је Покрајински секретаријат за здравство иницирао покретање скрининга на рано откривање рака плућа. По обољевању од карцинома Србија, заузима 18. место у Европи.ж
Међутим, по смртности смо на неславном 2. месту. Како бисмо смањили високу смртност од карцинома плућа, Покрајинска влада је донела одлуку да финансира и крене у пилот пројекат раног откривања рака плућа помоћу нискодозних скенера (ЛДЦТ) плућа.
Тиме је Србија постала прва држава, на територији земаља западног Балкана, где је пројекат раног откривања рака плућа започет на организован начин и по угледу на земље које то већ раде. Претходно смо опремили здравствене установе неопходном опремом за ове прегледе.
Такође, у сарадњи са Институтом за плућне болести Војводине, који је и стручни координатор пројекта, велики број здравственог особља прошао је обуку за скрининг, како би мапирали суспектне пацијенте и упутили их на скрининг.
За сада се скрининг спроводи на територији Јужнобачког округа, у најскорије време се проширује на Севернобачки округ (Суботица, Врбас, Апатин, Кула и Оџаци.), а у наредном периоду, верујемо и на целу Војводину - напомиње др Снежана Бојанић, помоћница Покрајинског секретара за здравство.
Према подацима Института за плућне болести Војводине, просек старости лечених пацијената од карцинома плућа је 64 године. Најмлађи пацијент имао је 21 годину, а најстарији 94 године. Мушкарци предњаче у лечењу карцинома плућа, па је тако било 71 одсто мушкарца и 29 одсто жене.
У последњих 10 година било је само девет одсто непушача међу оболелима, 27 одсто бивших пушача, а највише је било активних пушача, чак 66 одсто. Међутим, забрињава податак да се укупан број оболелих повећао за 12 одсто, а број оболелих жена за 55 одсто. Томе је свакако допринело и што велики број грађана (готово 40 одсто) пуши. Рак плућа је у великом броју случајева излечив уколико се открије на време.
Такође, уколико се тумор одстрани у раном стадијуму, петогодишње преживљавање иде од 66-82 одсто. Решење за смањење смртности је рано откривање рака. Скрининг подразумева детекцију помоћу нискодозног скенера (ЛДЦТ), уз помоћ којег се се могу приказати мање туморске сенке, које није могуће видети уобичајеним дијагностичким поступцима (РТГ).
Овом методом обухватамо високоризичне групе, у које спадају особе старије од 50 година, пушачи, као и они који имају породичну историју оболевања од рака плућа или друге хроничне плућне болести.
- На овај начин, земље које већ спроводе ЛДЦТ скрининг смањиле су морталитет од рака плућа и до 40 одсто - напомиње др Горан Стојановић управник клинике за пулмолошку онкологију, Института за плућне болести Војводине.
Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа "Пуним Плућима" напомиње да је рак плућа постао готово јавно здравствени проблем јер дневно оболи скоро 18 пацијената, 13 изгуби битку са карциномом плућа.
Ситуацију је додатно погоршала и актуелна пандемија корона вируса. Последњих годину дана имамо готово за четвртину мање новооткривених пацијената са раком плућа. То је више од 1.500 људи. На жалост ти пацијенти нису нестали, већ се јављају са великим закашњењем, када су им исцрпљене готово све могућности лечења.
Овај скрининг има додатни значај, јер и у време епидемије, омогућава рано откривање рака плућа свима који су у ризику , што је предуслов за боље исходе лечења. Поред превенције, као удружење, залажемо се код РФЗО- а како би ублажили критеријуме за одобравање имунотерапије, каоиИ да се омогући увођење нових лекова који продужавају живот.
- Верујем да ћемо у томе, имати подршку надлежних институција, јер се данас са раком плућа, уз помоћ савремених терапија, може врло квалитетно живети - рекла је Ћоровић.
