Зидови историје који поносно чувају Вршац: Са Вршачке куле види се цела Војводина (ВИДЕО)
Вршачки замак, такође познат као Вршачка тврђава и Вршачка кула, објекат је у Србији из 15. века
Остаци Вршачке куле уздижу се на висини од 399 метара надморске висине, на Вршачком брегу изнад самог града.
Сматра се да је комплекс задужбина Ђурђа Бранковића, настала након пада Смедерева.
Најочуванији део тврђаве је Донжон кула, али су пронађени, а затим и обновљени остаци бедема, палате, полукружне куле и пећи. Током археолошких истраживања крајем 20. века, откривен је велики број покретних налаза.
ЦАРИЦА БЕЗ КРУНЕ КОЈА ЈЕ ОСТАВИЛА ПЕЧАТ НА СРПСКУ ИСТОРИЈУ: Скривене лепоте Плочичког Рита (ВИДЕО)
Сведок смрти народа: Трг светог Тројства у Сомбору симбол победе над кугом! (ВИДЕО)
УШУШКАНА У СТАРОМ ГРАДСКОМ ЈЕЗГРУ СОМБОРА, зграда Народног позоришта поседује једну РЕТКОСТ (ВИДЕО)
Замак је често био мета освајања и разарања, нарочито током 16 и 18. века, због чега су обављени обилни конзерваторско-рестаураторски радови крајем 20 и почетком 21. века. Том приликом су Донжон кула, као и одређени делови бедема и кула, обновљени и дозидани.
Вршачки замак се налази под заштитом државе и проглашен је непокретним културним добром од великог значаја и заштићен као споменик културе од 1948. године.
Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18 метара, а дугачка 46 метара. Сам Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20 метара са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање.
Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска сличност између Вршачке куле и Смедеревског града односно утврђења манастира Манасије.
Према неким другим тезама на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо или само Шомљо, али његова тачна локација још увек није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.
Конзерваторски и рестаураторски радови на кули су изведени 1984. и 1993. године, а од 1997. године су отпочела систематска археолошка ископавања целокупног локалитета којим су откривени остаци јаке кружне куле која се налазила насупрот данас очуваној.
Сама кула и остаци утврде су током НАТО агресије на СРЈ претрпели оштећења услед ракетних напада на телекомуникациони предајник који се налази у њеној близини, изведених 30. априла и 12. маја 1999. године.
Вршачки замак је отворен за разгледање током целе године. У периоду од маја до септембра од 11 до 18 часова, док у периоду од октобра до априла, ради по принципу најваљене групне посете
ИСТОРИЈА ВРШЦА ПОД СЕНКОМ ПЕРА: Ово је кућа у којој су се стварала књижевна чуда (ВИДЕО)
Градска кућа Вршац: Комплекс од три зграде са дивним обележјем неоготике (ВИДЕО)
На овом МЕСТУ се одиграла чувена БИТКА после које је једино остао САЧУВАН важан историјски ДОКАЗ српске историје (ВИДЕО)
Место на ком је Србија повратила своју територију: Архитектонски симбол Сомбора - Магистрат чува сећање на велика дела! (ВИДЕО)
ГРАЂЕВИНА КОЈА ЈЕ НАДЖИВЕЛА ДВЕ ЦАРЕВИНЕ: Баношторска црква ЈЕДИНИ у целости сачуван СПОМЕНИК (ВИДЕО)
