ГИЛЕ (ОРГАЗАМ): Будизам за мене није религија, не бавим се Богом већ психологијом (ФОТО, ВИДЕО)

Срђан Гојковић Гиле, фронтмен Електричног оргазма, са задовољством је прихватио позив да буде гост на штанду портала "Србија Данас" у склопу Сајма медија, на Сајму књига у Београду. 

Часком се славни рокер спустио са Бановог брда, где живи, до Београдског сајма, а угодно рокерско ћаскање почело је причом актуелној песми и споту "Окашука шаката". До такве кованице која, заправо, не значи ништа, дошло се, како Гиле каже, сасвим случајно. 

- Увек ми је било фасцинантно у историји рокенрола да постоје аутори који су измишљали неке речи - од Little Richarda, wop боп а лоо боп, бе боп а лула... Пало ми је на памет - а што би свака реч требало нешто да значи. Кад сам био клинац и слушао рокенрол, мени је све то било као "Окашука шаката" (смех). Кад сам имао 10, 11 година, знао сам тек понеку реч енглеског. То је била основна инспирација, без неког великог предумишљаја. Те две речи су ми пале згодне да их певам. Прво је настао тај део, а онда сам дописао строфе. 

НАЈДУЖИ ОРГАЗАМ ДО САДА! Траје 9 и по минута, потребно је само да кажете "ОКАШУКА ШАКАТА"! (ВИДЕО)

- Имали смо ми и раније неке дугачке песме, рецимо "Немоћ, бес и очај" на "А ум, бум". И последњи и овај сад албум рађени су на другачији начин него сви пре тога. Претходно смо функционисали тако што ја донесем песму па је бенд уради. Претходни албум и овај сад који радимо настају тако што се нађемо Љуба, Банана и ја, и онда "џемујемо". Пошто сад имамо свој студио, радимо тако што обично ја поставим бубњеве, снимим неки ритам, евентуално и бас, или Банана то уради. Поставимо неки ритам, и онда крећемо даље да градимо ствар. Тако је настала и ова песма која је оригинално трајала чак 15, 16 минута. То што смо је скратили на девет и по дође нам као "сингле едит" (смех). 

- Не знам још. За сада свирамо све песме са тог будућег албума - први сингл "Био сам лош" и "Била си као сан" - први од три овогодишња сингла. Остатак ћемо свирати кад буде била промоција албума који ће се вероватно појавити за "Масцом" на пролеће следеће године. Београдска промоција планирана је за крај 2018. 

ГИЛЕ (ЕЛЕКТРИЧНИ ОРГАЗАМ): Децо, на насиље НЕ одговарајте насиљем!

- Идеја је била да ми већи део албума пласирамо раније. Укупно ће бити девет песама, шест смо већ пустили. За једну од преостале три објавићемо спот у тренутку кад албум буде изашао. То је насловна "Где смо сад" коју пева Љуба. 

- У Раковици је свирка клупског карактера у малој сали за 200 људи. У Културном центру Раковица, где има и дечјих представа и фолклора, постоје два човека који покушавају да рокенрол причу погурају. Ми смо ту да помогнемо. Већ годинама нас зову, и ми никако да нађемо термин. Сад ћемо коначно да свирамо тамо. Наступићемо без Љубе који је тренутно у Америци. Враћа се половином новембра, и онда ћемо у децембру имали неколико концерата. Свирамо прво у Прагу 2. децембра, па Панчево 22, Нови Сад 29, а за Нову Годину смо у Котору. Требало би можда и у Беч да идемо поново средином децембра, нисмо још добили термин. 

- Ми смо ортаци још од самог почетка. Кад су они снимали први албум, пошто смо имали исту дискографску кућу, били смо неколико дана заједно у хотелу "Дубровник" у Београду, јер смо снимали неки новогодишњи програм. Некако смо се одмах "укачили" и кренули да се дружимо - највише Чавке и ја са Лошом и Павом, њиховим бившим гитаристом. Лоша је веома талентован поп аутор. 

- Да, нарочито откад им је гитариста Сале Залепугин кога исто знам из раних осамдесетих. Био је у разним загребачким панк и њу вејв бендовима. Вуле из "Лонг плеја" је дошао на ту идеју, и ја сам прихватио

- Спремао сам се за Аду Бојану, где сам преко дана пуштао музику у некој кућици на плажи месец и по дана, и онда ми је требало доста књига за читање. Извлачио сам неке са полица. Ја тако купим брдо неких књига, поређам их па их узмем после неколико година. Као да правим своју библиотеку. Тако сам случајно налетео на књигу "Уметност неговања равнотеже и хармоније духа" - седма књига Будиног учења. То су основне ствари будистичке филозофије, и неки Будини говори које је он давао - што монасима, што обичним људима. То ми је било јако интересантно. Ја нисам склон мистицизмима, будизам не видим као религију, бар не како ми овде доживљавамо шта је религија. Не бави се Богом, нити сличним стварима, већ нечим што је најсличније психологији. Све у циљу да наш живот, сад и овде, буде лакши него без вежбања психологије. Нека врста менталног тренинга. То је оно што ме је привукло. 

- Ја сам у међувремену постао potpredsednik "Theravada", то је једна од будистичких школа. По некима је најстарија, по некима није (смех), зависи кога питаш. Направили смо центар за медитацију који је замишљен као место где људи могу да дођу и... Као "ментална теретана". Можеш да вежбаш на миру - у пријатном амбијенту, у тишини, да медитираш цео дан. Имаш монахе који могу да те обучавају. 

- То је озбиљно одрицање и посвећеност свему томе. Ја сам исувише упетљан у то да сам, пре свега, отац детета од девет година. Не могу да га оставим без издржавања и без оца у тако раном узрасту. Уз то, имам стару мајку која нема другу децу осим мене. Помажем и бринем се о њој. Други људи из бенда зависе од мене, тако да има много ствари које ме спречавају. Друго, матор сам мало за то. Да имам двадесетак година, мислим да бих, вероватно, пробао то. 

- Ништа нарочито. Они реагују на то каква енергија из мене излази. Да ли сам "пролупао" или ми је боље. Ја видим на њима да они виде да ми је боље него што ми је пре било, и ту не постоји никакав проблем. Да сад они виде религиозног фанатика или манијака који је "одлепио"  на неку секту, вероватно би другачије реаговали. Пошто није та прича, иако неки вероватно мисле да јесте, и њихова реакција је сасвим ОК. 

- Има тога, али у будизму је све на том практичном вежбању сопственог ума. И те обавезе су то да ти помажеш неким другим људима без да зарађујеш на томе, јер тако су и мени у почетку неки искуснији, старији људи помагали да укапирам неке ствари. Треба ти мало времена. Ја помажем неким новим почетницима. 

- Да, апсолутно. Има неке своје фаворите. Супер је оно што је неко кварно смислио, а ја подржавам, то је рокенрол за децу. У најбоље нове цртаће убацују рок стандарде - у "Малцима", у "Angry Бирдс", па у дугометражним играним филмовима имаш Ленона, Стонсе, Who... Многе ствари је открио из филма "Грозни ја и Малци" пошто ту исто има гомила рокенрола. У филму "Мр Peabody Анд Схерман" открио је Ленона и песму "Беаутифул Boy". Рани фаворит му је био Боб Марли. Воли Пола Макартнија. Свиђају му се неке ствари Стонса, као, рецимо, "Хот Stuff". Допада му се "Bitch" са албума "Sticky Фингерс". То му је можда и омиљена од Стонса, што је супер избор (смех). 

- Не могу то да кажем пошто се, на неки начин, све више привикавамо на ту чињеницу. Ја ту, пре свега, осећам губитак блиског пријатеља са којим сам могао супер да се зезам, да свирам, путујем. Он је један од ретких људи са којима се никад у животу нисам посвађао. Ако покушамо да се изместимо у позицију да се ми нисмо познавали, и да сагледам његов допринос музичкој сцени, то је такође велики хендикеп за њу, да нема једног тако великог аутора. 

- Да. Постоје две битне ствари. Једна је теоретски део тог Будиног учења, други је практични. Ја сам ту веома темељан. Као што сам манијакално слушао све бендове и читао о њима кад сам улазио у рокенрол, тако се сад бавим истраживањем будистичке мисли. У последњих пет година нисам прочитао ниједну фикцију, да тако кажем. Прочитам понеку рокенрол биографију. Сад сам скоро узео ово што је Цукић превео, Пинк Floyd. Мој омиљени часопис је британски Мојо али ни то не стижем да прочитам. Остане ми па идем по два, три броја уназад јер они имају баш озбиљан приступ према рокенрол новинарству.