Стерео Mc's – Тридесет година повезани музиком са нама

Иако су од тада стасале генерације и генерације клабера, соло концерт групе Стерео MC's 2001. године се и даље препричава и помиње као велика журка која је најављивала нека нова времена на почетку новог века. 

И тад, и пре тога али и сад, једино је било битно оно што је овај бенд желео и хтео да нам поручи – gonna гет myself connected. Зато нам овај двојац поново стиже у Београд, 30. децембра. 

Данашњи двојац Роб Бирч и Ник „The Хеад“ Халам још од средине осамдесетих зову на плес. Иако стасом и ставом, а богами и именима, делују као да су испали из неког Гај Ричијевог филма. Најављивани су као један од најбољих британских хип хоп дуа свих времена. Међутим, велика је грешка ограничити их само једним жанром. Да, Роб репује стихове, пароле и своје животне филозофије преко матрица, али те матрице су и функ, и елецтро, а неретко оду и у нешто брже и тврђе. 

Своје почетке ипак везују за почетак онога што ћемо касније звати данце музика. Њихов родни Нотингем географски није много далеко од Манчестера, града који је захватила грозница хоусе музике, а тај талас је толико запљуснуо овај велики град, да је очигледно добацио и до њих самих, па су Стерео MC's наставили да раде и развијају оно што су тада успешно радили Happy Mondays. Али опет другачије, и на своју финту и цаку.

Та финта је и довела до тога да настане албум са истоименим култним хитом „Connected“. Те 1992. песма је излазила из свих звучника, продавница плоча али и фрижидера. Попела се на друго место најпродаванијих издања године, а сам хит уз препознатљиво почетно дозивање је-је-је постало је хит који је већ тридесет година тајно оружије сваког озбиљног Ђ-а који се спрема да подигне температуру за неколико степени на данцефлоору. 

Сећамо се спота и мршавог риђег Енглеза у тексас јакни који нас тера да се спојимо. Та слика је обишла цео свет. Албум се нашао у књизи „1001 албум који морате послушати пре него умрете“ а освојио је и Брит награду за најбољи те године. 

Сама песма је настала након целодневног дружења. Ник „The Хеад“ је отишао да спава, али Роб је остао целу ноћ и играо се на данас готово неупотребљивим машинама, почев од комодора до разних касетофона. Лепио је, секао, брисао, ударао ритам и створио бит и мелодију која ће остати за сва времена. Након његових рап линија стигло је провиђене у виду анђесоког вокала Кет Кофи која је отпевала свој део песме. 

Песма има универзалну тему и позива на спајање и мир јер и тад, као и данас, свет је био једно чудно и мрачно место препуно сукоба. Стварност је била сива, а они су желели да је обоје својом музиком. 

Иако је идеја за песму о јединству била спонтана, она је у великој мери у складу са мисијом групе. „Свесни смо да желимо да вам сипамо 'нешто' у нашу музику“, рекао је Ник једном приликом. „Свиђа нам се идеја да ширимо добре вибрације на начин на који је то чинио Боб Марли. Он је стигао до милиона људи на нежан начин. Не можете увек да поруком ударате људе у главу. Субверзивније је, на неки начин, пустити позитивне вибрације да улазе у мозак људи и можда мењају свој начин размишљања“. 

Бенд је након овога наставио да ради и ствара. Низали су се хитови „Дееп, down анд dirty“, „We белонг ин this world together“, „Сет ит оф“, „Блацк голд“ и многи други. 

Од њиховог првог соло наступа у Београду је прошло тачно 22 године. Сећамо се те 2001, тих осмеха, одличног грува и звања бенд на чак три биса. Концерт је наравно био солд оут, а о томе колика је помама за улазницама била, и колико се телефона окретало са питањем – „је л' можеш плеасе две да ми набавиш“ може филм да се сними, или макар сезона серије. 

Препоследњег дана ове 2023. године, 30. децембра у Луци Београд, очекујемо све то, а можда чак и више, јер свима нам је потребно да се поново осетимо повезанима преко музике и доброг ритма. 

Промо / Милош Дашић