Моли бога само једно - Бора Чорба у словеначкој болници у тешком стању, а сада стижу ове потресне речи
Бора Ђорђевић, легендарни фронтмен групе "Рибља Чорба," тренутно се налази у болници у Словенији због озбиљних здравствених проблема, прикључен на респиратор. Речи подршке стижу са свих страна, укључујући чланове групе Твинс, који су истакли његову кључну улогу у њиховој каријери.
Фронтмен легендарне рок групе "Рибља Чорба", Бора Ђорђевић, познатији као Бора Чорба, тренутно пролази кроз тешке здравствене изазове, смештен у болници у Словенији, где је прикључен на респиратор. Вест о његовом здравственом стању брзо се проширила, изазвавши забринутост међу љубитељима рока широм региона, док речи подршке стижу са свих страна – од фанова, пријатеља, до колега из музичке индустрије.
Међу онима који су се огласили су и Мануела и Неша, чланови групе Твинс, који су посебно емотивно говорили о Борином утицају на њихов почетак каријере. „Бора је био једини који нам је помогао у почетку. Његова људскост и колегијалност оставили су дубок траг на нама. Замислите, велики Бора Ђорђевић долази на вашу промоцију кад сте тек ушли на естраду. Био је то тренутак који никада нећу заборавити,“ присетио се Неша.
Нон-стоп пратим шта се дешава и молим бога да његово здравствено стање буде биље - рекао је Неша.
Неша је такође поделио како му се остварила животна жеља када је Бора пристао да му напише песму. „Прве песме које сам научио свирати на гитари биле су од Боре Чорбе. Кад ме је позвао да проведемо цео дан заједно, то је било остварење сна. Песма 'Идем у живот', коју ми је написао, описује мој животни пут, посебно период када сам паузирао каријеру. То није комерцијална песма, али је за мене право остварење снова“, Истиче Неша.
Присетио се и једне анегдоте. - Пет-шест сати је прошло откако седимо, а ништа се не дешава. Знате, кад уметник нешто напише, певач мора да се пронађе у томе. Пролазе сати, ми се уморили и кажем ја њему: "Боро, може ли нешто мало јаче?" Јао што се изнервирао. Каже мени: "Хоћеш, мали, јаче?!", а после минут рецитује: "Излазим напоље да се потучем, да опет беле линије вучем, да терам кера, је**м све живо и да ми после не буде криво." Људи моји, кад је он то изговорио... Рекох, прејака емоција, спуштај доле. Смејали смо се пола сата. Рецимо, тату мајстор који је мени тетовирао лава на глави урадио је и њему тетоважу на руци. Нажалост, тату мајстор је умро, али га је Бора јако волео - присетио се Неша. И његова сестра Мануела дели исту успомену.
- Велика је била част упознати музичког идола наше младости, дружити се и сарађивати с њим, а ми смо имали управо ту прилику. Чак два пута нам је био на промоцијама албума, када смо били на самом почетку и његови савети и сугестије су нам били ветар у леђа. Када би га новинари питали за нас, увек је почињао истом реченицом: "Они су ретко добра и васпитана деца." Он није посматрао као други само нашу спољашност, умео је да спозна и нашу унутрашњу страну - каже она и наставља:
- Неша је више од свега желео да нам Бора напише једну песму, што је и учинио у песми "Идем у живот". Комуникација за време настајања те песме не може се препричати, јер је била пуна лудих и апстрактних идеја. Умирали смо од смеха, али није све могло и смело што је Бора писао да стане у тај текст који је Нешин биографски, а можда и Борин аутобиографски, јер њих двојица стварно имају доста сличности, и то не само у боји гласа - објаснила је Мануела.
