КАО И ЉУДИ: Пси у старости почињу да ЗАБОРАВЉАЈУ - ово им може помоћи
Кучиће све чешће мучи псећа когнитивна дисфункција (ЦСД)
Застрашујуће слична Alchajmerovoj болести код људи, псе све чешће мучи псећа когнитивна дисфункција (ЦСД). Слично као и људи, у каснијим годинама љубимци могу да почну да заборављају основне ствари.
Уколико приметите да се ваши љубимци често буде у току ноћи, понашају се дезоријентисано или да лају без разлога, да се губе по кући, то би могли бити јасни знаци да пас пати од ове болести.
РЕШИТЕ СЕ ЗАБЛУДА И ПРЕДРАСУДА! Доказано: Пси делују БЛАГОТВОРНО на здравље ваше деце!
Напредовање болести обично је врло постепено и често се рани симптоми отписују као нормална последица старења. Да бисте утврдили да ли је понашање вашег љубимца заиста последица ове болести, потребно је да пса одведете код ветеринара који ће обавити тестове помоћу којих ће утврдити да ли ваш пас пати од ЦДС. За псе којима је дијагностикована ова болест постоје рецепти који се прописују како би се она превазишла. Уз помоћ "мозгалица" које можете урадити код куће, другачијем приступу шетању вашег пса и изменом режима исхране, које ћемо описати у овом тексту, можете спречити или успорити прогресију овог стања и на тај начин држати мозак свог љубимца оштрим.
Такође, без обзира на то да ли ваш пас пати од ЦСД или не, ви можете реаговати превентивно и сачувати мозак свог сениора. Чак и ако имате штенце, вежбама можете да сведете ризик од ове болести на минимум и тако очувате здравље њиховог мозга и у касним годинама.
ИГРИЦЕ
Једна од најбољих ствари које можете урадити за свог пса јесте да му обезбедите менталну стимулацију која ће помоћи да се успоре неуролошки знакови старења. Водите га у редовне шетње, али немојте увек ићи истим путем, играјте се чешће с њим, научите га новим триковима. Чешће му дајте да се игра с "пазл" играчкама јер оне делују стимулативно на мозак. Истраживања су показала да "пазл" играчке помажу у превентивном смислу, односно онемогућују појаву ове опаке болести. У ову групу спадају све играчке које од пса захтевају да реши загонетку како би добио награду.
Потребно је много посвећености, рада и времена! Проверите да ли сте спремни да имате пса!
ХРАНА
Као и људи, пси могу да претрпе промене у мозгу као што су акумулације бета-амилоидног и оксидативног оштећења. Научници су дошли до закључка да су ове физиолошке промене у вези с развојем ЦСД. Антиоксиданти су често коришћени у лечењу људи од сличних болести, а лекари су коришћењем антиоксиданата у лечењу паса од њихове верзије Alchajmera, дошли до занимљивих и обећавајућих резултата. Открили су да су старији пси којима је давана храна обогаћена антиоксидантима за само две недеље демонстрирали побољшано учење и побољшано сналажење у простору. Кад је ова исхрана била комбинована с менталним стимулацијама (шетња, становање с другим псом и понављање обуке), ефекти овог програма били су још већи. Овакви резултати не треба да чуде, јер су научници у тестовима који се користе за мерење просторне меморије код старијих паса и њихову способност да препознају објекте и предмете, као и да се прилагођавају новим ситуацијама, открили да старији пси после коришћења исхране обогаћене антиоксидантима показују боље резултате него пси који су јели уобичајену храну. Типичан антиоксидант садржи витамине Е, Ц, Л, као и липоинску киселину, али и екстракт воћа и поврћа. Наравно, најбоље би било да се, уколико одлучите да свог пса ставите на овакав режим исхране, посаветујете с ветеринаром, али овде ћемо навести неколико комбинација исхране које можете да пробате.
Витамин Е
За мање расе паса препоручљиво је до 100 милиграма овог витамина на дан. За веће расе до 400.
Витамин Ц
Витамин Ц је веома сигуран витамин који обично захтева веће дневне дозе да би резултати његовог узимања били видљиви. Ипак, покушајте да свог пса храните са 50 до 100 милиграма на дан, у зависности од његове величине.
ЗАЧИЊЕНА И МАСНА ХРАНА? НИКАКО! Преједање и неадекватне намирнице у чинији вашег љубимца су ОПАСНЕ!
Воће и поврће
Нека од укупне исхране вашег пса десет одсто обавезно чине воће и поврће. Свакодневно уврштавање шареног воћа и поврћа даће одличне резултате по ментално али и физичко здравље вашег љубимца. Најбоље би било да користите: боровницу, малине, спанаћ, шаргарепу, парадајз… Али будите опрезни – с већим количинама воћа и поврћа у исхрани љубимца можете оптеретити његов стомак.
Превентива за штенце и младе псе
Иако су истраживања која су се базирала на исхрани обогаћеној антиоксидантима показала позитивне ефекте само на старијим псима, можда ћете пожелети да започнете да „храните мозак” свог пса док је он још млад како бисте избегли проблеме с овом болешћу кад он дође у старије године. Истраживања су показала да су штенци који су јели храну базирану на рибљем уљу постизали боље резултате у дресирању и меморији него они који нису. Ово такође не чуди јер је познато да су штенци чија је мајка у трудноћи јела овакву врсте хране касније брже развијали мозак и нерве. Зато, ако је ваша керуша гравидна, постарајте се да јој макар два или три пута недељно спремите храну чија је база на рибљем уљу. Ако сами спремате храну за љубимца или трудну женку, не би било лоше да у њу додате и мало лососовог уља. Уколико им послужујете суву храну, не посужујте им рибу више од једанпут недељно.
Здрав начин живота који укључује физичку активност, друштвени ангажман и когнитивно побољшање активности, уз одговарајући унос антиоксиданата, показано је, смањује ризик од развоја неуродегенеративне болести како код паса тако и код људи. Зато, да бисте сачували ментално здравље – како ваше тако и вашег љубимца – размислите о дељењу хране засноване на воћу, поврћу и рибљим уљима са својим псом.
Најновија студија открила да су ове животиње на антидепресивима?! (ВИДЕО)
Сличан мозак
Да пси могу да оболе од болести сличне Alchajmeru не би требало да чуди. Јер мозак човека и његовог најбољег пријатеља пса изненађујуће је сличан, барем што се тиче комуникације и емоција. Показала је то нова студија објављена у часопису Current Biology. Иначе, то је прва студија која је упоредила мождане функције између човека и животиња које нису примати, а показала је да обе врсте слушају емоцију кад неко комуницира. Људи, на пример, могу рећи ако особа звучи тужно или срећно, а пси то такође могу.
- Пси и људи деле слично друштвено окружење. Наши резултати указују на то да они такође користе сличне механизме у мозгу како би процесуирали друштвене информације - изјавио је Атила Андицс из Мађарске академије наука.
