ВОЂА "ЛЕВИЈАТАНА" ЗА СРБИЈА ДАНАС: Све може мирно са мучитељима животиња - осим кад НЕ МОЖЕ...
"Ја вам животом гарантујем да се свако ко мучи животиње запита... шта ћу ако ми дође њих 20 маскираних... Да ли је све трик или није, не препоручујем им да провере..."
Када имате тетоваже, носите маске, сликате се са момцима који су попут вас мишићави, "ишарани" и слично једноставно нема шансе да вас у Србији не схвате као криминалца, хулигана и претњу по друштво. А некада је ваш циљ само да - заштитите животиње.
Управо ово је случај са Павлом Бихалијем и покретом "Левијатан" који он предводи. Циљ ових момака јесте да спрече насиље над животињама на сваки могући начин, а њихова племенита намера је чини се ипак остала у сенци визуелног изгледа, тако да је етикетирање наступило пре него што су људи сазнали какве су у ствари њихове методе тј. начин рада.
У разговору за портал Србија Данас, Бихали је открио неке детаље који нису били познати јавности.
Нимало није радикалан осим визуелно, то је нешто што би требало да се подразумева у сваком нормалном друштву. На идеју о покрету смо дошли спонтано, дружећи се и бринући о чупавцима, па онда разговором, и као и код дружења нисмо гледали ко се чиме бави, ко је и да ли је криминалац, навијач, бизнисмен, ђубретар него ко је какав човек и да воли животиње и схвата да је свака од њих особа за себе са својим карактером и уникатном личношћу коју морамо поштовати. Ниједан од тих паса о којима ми бринемо није исти, сваки има своје неке потребе, захтеве, али они су у суштини као деца која никад не одрасту и са њима је задовољство радити. Лек за мозак, психу и читав организам.
То милитантно је мало широк појам, ако је милитантно ставити ски маске на главу то на шта мислите, онда да, јер једино тако може да се скрене пажња овом изгубљеном друштву. Изгубљеном у времену и простору. Са друге стране, ако мислите на бапске и ловачке приче о батинању то је смешно... наравно да не шерифујемо и да не дајемо себи за право да физички идемо и обрачунавамо се са женама или децом које су лупиле куцу по дупету. Њих едукујемо да није лепо поступати са животињом онако како они не би волели да се поступа са њима, то је проста једначина. За мушкарчине које шутирају трудне псе по улици, секу им шапе, уши, главе, стављају петарде у анусе... све знате, нисмо мали. Али хајде да кажем да и њих едукујемо. То им је животна школа јача од Сорбоне, измени им се психа после тога... дакле све може мирно и нормално осим кад не може. Па нека схвати ко како хоће.
Не. Немамо по ком основу. Зато што наш циљ није скупљање гранула и донација. Ми имамо онолико паса колико сами можемо да сервисирамо и наше акције су такве да нема потребе да их делимо са непознатим људима. Наш циљ су животиње и ништа друго. То не значи да нема супер удружења, али просто нисмо на истим таласима.
Најбоља реклама... шта знам, мозда баш наша страница и сви они спашени и сада срећни пси. Тешко је издвојити. Насиље не сигурно.
Искоренити неће сигурно, али сузбити хоће. И већ сузбија. Хтели то неки да признају или не, ја вам животом гарантујем да се свако ко мучи животиње запита... шта ћу ако ми дође њих 20 маскираних... е сад да ли је све трик или није, не препоручујем да проверавају.
Од 1.200.000 људи који на свака 3 дана пролети кроз страницу, објаве, коментаре, наше анализе показују да нас око 87% људи подржава. Цео Балкан нас подржава и хвала на томе до неба.
Само на препоруку неког другог члана који онда одговара за члана ког је довео. Имамо ми нашу хијерархију, али што се тога тиче из више разлога нисмо отворени за јавност. Ниједан члан Левијатана не сме да пуши, пије, ни да користи било какве врсте опијата. То је само један од војничких услова, звучи сулудо, али само дисциплином можете држати масу под презумпцијом да је уопште имате.
Наравно, многе, али не бисмо о њима.
Планирамо да раскринкамо отимачину пара преко грбача животиња, лоше услове за живот, лоше пансионе, али не размишљамо толико далеко. Имамо у плану азил и ветеринарски стационар, али то је још дуг штап.