МУЧНА СТРАДАЊА: Судбина која их је задесила, леди крв у жилама сваком човеку... (ВИДЕО)
Кажу да је то путовање било уклето!
Британски брод Зонг, у власништву синдиката Грегсон из Ливерпула, постао је синоним за мучна страдања недужних робова у 18 веку.
Брод је у августу 1781. године запловио из Акре преко Атлантика до Јамајке. На њему је било 470 робова, што је двоструко више од броја људи колико заиста може примити. Из чисте охолости и жеље за зарадом, неискусни капетан Луке Колингвуд усмерио је брод према отвореном мору, не слутећи да ће постати место најгорег пакла, болести и агоније.
Бродови који су превозили робове, нису били грађени да буду удобни за путовања. Зонг, доказује нешто још горе - робови су морали дословно да леже један на другом због недостатка простора. Међутим, када се зна да су робови имали новчану вредност и да је пре пута сваки од њих животно осигуран, онда је јасно зашто је капетанима био циљ што више робова довести до купца.
Брод је 18. или 19. новембра требао у Тобагу да преузме нове залиха питке воде, али, из непознатог разлога, то није учинио. Не зна се ко је у том раздобљу управљао бродом будући да је капетан Колингвуд већ неко време био тешко болестан. Човек који би га иначе заменио, Џејмс Келсал, претходно је био суспендован са дужности због свађе.
Према тврдњама историчара Џејмса Валвина, хаос у заповедном ланцу вероватно је разлог због којег је дошло до грешака у навигацији и не преузимања залиха воде.
При крају новембра, брод је био надомак Јамајке, али ју је капетан заменио за француску колонију Сан Доминик смештену на острву Хиспаниола (данас део Хаитија). Зонг је наставио свој пут даље, остављајући Јамајку иза себе, што ће капетан тек накнадно схватити. Брод се ускоро нашао у мрачним, непознатим водама.
Иако су се напосљетку вратили на прави смер, пренатрпаност, недостатак хране и воде и болести почеле су да узимају свој данак. Неколико морнара и 42 роба су умрла, а смрт је претила и осталима.
Власници брода знали су да ако довезу мртве робове, да за њих неће добити никакву накнаду, па су одлучили да баце мртве, болесне и немоћне у море како би могли затражити одштету од осигурања. Услови осигурања предвиђали су 30 фунти по глави роба у случају да је изгубљен за време путовања, баш као да се ради о роби. Најприје су се 29. новембра решили 54-оро деце и жена. Потом су 1. децембра избацили још 42 мушкарца, следећих неколико дана њих још 36.
БОЛЕСНА ИСПОВЕСТ МОНСТРУМА: Маштам како ДЕВОЈКАМА стављам кечап на ТРБУХ, а онда...
Брод са 208 робова упловио је у Јамајку 22. децембра. Преживели робови продати су за око 36 фунти по особи.
Кад се Зонг вратио у Британију синдикат из Ливерпула поднео је захтев за одштетом због губитка "робе". Осигуравајуће друштво је одбило да платити и довели су случај пред суд. Занимљиво, дневник путовања нестао је одмах чим је брод упловио у Јамајку, готово две године пре него је суђење уопште почело.
Посада је тврдила да су се морали решити робова, јер није било довољно залиха воде за остатак путовања. Касније је ова тврдња оповргнута, након што је утврђено да је на броду у тренутку кад је упловио на Јамајку било још 1900 литара воде. Осим тога, Келсал је у свом сведочењу казао да је на дан кад су са брода бацили 42 роба падала јака киша, због чега су скупили додатних шест бачви воде. То је отприлике довољно за 11 дана путовања.
Око целог случаја се подигла знатна бука у јавности, у коју су се укључили и британски противници ропства (аболиционисти). Читав је случај дао велики замах кампањи за укидање ропства у Великој Британији. И заиста,1807. године трговина робљем је у Уједињеном Краљевству забрањена.
