ДИПЛОМАТСКИ МАХЕР: Овако се Иво Андрић обратио Адолфу Хитлеру

Првог априла 1939. године саопштено је да је за новог опуномоћеног министра и ванредног посланика у Берлину постављен Иво Андрић, помоћник министра спољних послова.

Дванаест дана касније Андрић је стигао у Берлин. Било је то време када су Италијани окупирали Албанију, а у Берлину и у целој Немачкој обављане припреме за прославу педестог рођендана вође Рајха – Адолфа Хитлера, пише портал Бука.

Фирер је Андрића, новог посланика Југославије, примио 1. априла у 11 сати и 30 минута. Била је среда. Андрић је приликом предаје акредитивних писама одржао следећи говор:

Поштовани канцеларе,

Част ми је да Вашој Екселенцији предам писма којима је Краљевско Намесништво, у име Његовог Величанства Краља Југославије, мога узвишеног Суверена, изволело да ме акредитује код Ваше Екселенције у својству свога изванредног посланика и опуномоћеног министра, као и опозивна писма мога претходника г. Цинцар Марковића.

Сматрам за нарочиту срећу што ми је Краљевско Намесништво поверило тај часну задатад.

На ОВОМ ЛИНКУ прочитајте шта је Андрић крио у вези са Јеленом, женом које нема.  

Односи доброг суседства, као и жива привредна и културна измена добара између Немачке и Југославије одговарају потпуно жељама и намерама Краљевске владе, и ја сам нарочито повлашћен што ми је Краљевска влада ставила у дужност да рад мога претходника на том делу наставим, а у циљу продубљења и учвршћења тих пријатељских односа и узајамног поштовања које влада између оба народа.

Дозволите, Господине Канцеларе Рајха, да уверим Вашу Екселенцију да ћу све своје снаге посветити том задатку који представља један од значајнијих циљева спољне политике моје владе. 

Слободан сам изразити наду да ми благонаклона подршка Ваше Екселенције неће недостајати у извршењу моје пријатне дужности. Предајући Вашој Екселенцији моја писма, користим ову свечану прилику да изразим у име Његовог Краљевског Височанства Кнеза Намесника, Краљевског Намесништва и Краљевске владе најлепше жеље за личну срећу ваше Екселенције, која са толико успеха и достојанства стоји на челу Великог Рајха, као и за добро и напредак немачког народа.

ОВДЕ прочитајте мудре мисли Иве Андрића. 

Немци су у јесен те године окупирали Пољску, а тада је Андрић интервенисао код немачких власти и помогао да се многи спасу из заробљеништва. Ускоро је, због неслагања са политиком владе надлежнима у Београду поднео оставку на место амбасадора, која није прихваћена, па је имао прилику да као званични представник присуствује потписивању Тројног пакта. Андрић после бомбардовања Београда напушта Берлин, а 1. јуна 1941. године допутовао је у Београд. У новембру 1941. године је постао пензионисан дипломата. Одбио је да прима пензију.