Храм Светог Саве више није највећа православна црква на свету, комшије га свргле с трона

Храм спаса народа у Букурешту требало би да буде завршен 2025. године, али је већ сада највећа православна црква на свету. 

У непосредној близини симбола комунистичке владавине у Румунији – Палате парламента, изграђене за време владавине Николаја Чаушескуа – уздиже се 127 метара висока богомоља – Храм спаса народа. 

Не само највећа, већ највиша и најдужа

Камен темељац постављен је 2010. године. И данас се над њом надвија грађевински кран, али је храм добио своју коначну форму. У Храм спаса народа досад је, како је почетком године пренео Радио Слободна Европа, уложено око 200 милиона евра. 

Док критичари грађевину називају "фараонском" и пореде је са мегаломанијом Чаушескуове ере, верници поручују да ће "духовне и практичне последице" цркве надокнадити трошкове.

 Унутрашња површина Храма спаса народа је нешто већа од 6.000 квадратних метара, а процењује се да ће литургијама моћи да присуствује око 7.000 верника. Храм ће истовремено моћи да угости хор са чак 1.000 чланова. 

Новоизграђена црква у центру главног града Румуније је не само највећа (са укупном запремином од скоро 480.000 кубних метара), него и највиша (127 метара) и најдужа (126 метара) православна богомоља на планети. 

Радови на фасади приводе се крају, куполе су добиле позлату, док је у унутрашњости у току израда мозаика. 

Која грађевина је до сада имала статус највише?

Досад је највећи православни храм на свету била Саборна црква Светог Исака у Санкт Петербургу, која је међутим примарно музеј у ком се тек понекад врше богослужењна.

Слично важи и за Свету Софију, понос Византије изграђен у 6. веку по налогу цара Јустинијана И, која је скоро 1.000 година била највећи саборни храм на планети.

Након пада Константинопоља, 1453. године, Света Софија је претворена у џамију. За време Ататурка, 1934. гдоине, Света Софија је постала музеј, отворен свим верама.

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је, међутим, 2020. године указ којим је ова импресивна грађевина поново постала џамија.

Храм Светог Саве

Међу активним црквама, челну позицију држао је београдски Храм Светог Саве са укупном запремином од 170.000 кубних метара.
Храм на Врачару, посвећен првом српском архиепископу, може да прими до 10.000 верника. Висина Храма са крстом је 79 метара, док је осовинска дужина исток-запад 91 метар, а север-југ 81 метар. Хорске галерије могу да приме 700 хориста.

Друштво за подизање Храма светог Саве на Врачару основано је још 1895. године, а 1905. је расписан први архитектонски конкурс који је био неуспешан. Нови конкурс расписан је 1926. године, на којем је архитектонско решење архитекте Богдана Несторовића, које је освојило другу награду, проглашено за најуспешније. Несторовићу је Одбор за изградњу храма, 1930. поверио израду пројекта, заједно са архитектом Александром Дероком, уз сарадњу инжењера Војислава Зађине.

Изградња Хама почела је 15. септембра 1935. године, а зауставио ју је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију, 6. априла 1941. године. Изградња је настављена средином осамдесетих година прошлог века, по ревидираном оригиналном пројекту који је израдио познати архитекта Бранко Пешић.

Градња екстеријера завршена је 2004. године, а радови на мозаику 2020. године. Гардске власти су крајем прошле године, у време кампање за изборе у Београду, најавили да би ускоро требало да коначно почну радови на уређењу простора око Храма, по пројекту архитеката Бранислава Митровића и Дејана Миљковића.