Гнусна врста П*РНО СНИМАКА преплавила је интернет у време КОРОНЕ - ово је тренд који ЗАБРИЊАВА!

Раскиди, разлази, прекиди односа, осим што нису пријатно искуство за доживети сами по себи, готово увек се собом носе и онај део у ком се особа преко пута, наш партнер који нам је донедавно био најближе и најпознатије биће, магично претвори у особу коју не познајемо. У особу која нас можда више не воли, или ми њу, али која у складу са тим доноси и читав сет мање или више драстичних одлука и акција које су веома често суштински везана за анулирање свог бола туђим. Истина, некада смо та особа и ми сами, али на којој год се страни нашли, треба имати на уму да раскиди само делују као рат “у ком је све дозвољено”, али то нису, јер укључују људе који имају мисли, емоције, сећања па и тада треба знати за меру, поштовање, љубав која је некада постојала и надасве размишљати о последицама.

Приватни видеи снимани из забаве, експериментисања, узбуђења или било ког трећег разлога због ког су се две (или више) одраслих, самосвених особа сложиле да желе да забележе свој сексуални чин и имају га на снимку (снимање без пристанка је већ једна засебна категорија за посебан текст, суд и круг пакла) који се након раскида као врста “освете” објављују без сагласности једног од актера, су нажалост веома честа појава. На још већу жалост, тај број је у порасту у последње време, а овакав чин је има и своје име. Ревенге порн. Јасно је да ова синтагма није у потпуности на месту будући да није све што је сексуалног садржаја одмах и порно филм, и а “освета” је веома клизав терен будући да неретко не постоји разлог за који се неко свети већ само чињеница да је остављен. Било како било, ревенге порн је ту и таквог садржаја је у непрегледним дубинама интернета све више.

Током 2020. године Ревенге Порн Хелплине, линија за помоћ жртвама овакве врсте насиља у Британији, је примила преко 2.000 пријава због снимака који су се нашли на интернету, што је 22% више него прошле године, а две трећине жртава су жене. Сопхие Мортимер, менаџерка линије за помоћ, рекла је да многи позиви долазе од особа које су у насилним везама што се у потпуности поклапа и са подацима о порасту укупне стопе насиља над женама током карантина које су пријавиле многобројне организације широм света. Један од центара за помоћ жртвама породичног насиља у УК је забележио 700% већи број позива само у једном дану у априлу где је два позива постало 14, у Бразилу је укупна стопа насиља на нивоу државе увећана за 40-50%, а из Аутономног женског центра у Београду је још у априлу на почетку ванредне ситуација потврђено да је видно повећан број СОС позива које упућују жене жртве насиља у породици. “Људи су осетљивији у карантину” рекла је Мортимер “било са са својим злостављачима, или зато што су сами па остварују нове online контакте који се заврше злоупотребом материјала и порастом овакве врсте насиља.”

Међутим, треба се још једном вратити на податак који је можда олако исклизнуо а то је да су две трећине жртава ревеге порна жене, који нажалост уопште није изненађујућ. Свет у коме живимо, је упркос све приметнијим напретцима на овом пољу, у својој суштини дубоко мизоген. Видимо то на сваком кораку, а видимо и у језику и ако је веровати Витгенштајну да су “границе мог света границе мог језика” наш језик каже да живимо у свету у ком је неожењени тип “нежења” што веома јасно имплицира на чињеницу да он није желео да се ожени док је жена у истој ситуацији “уседелица” која очигледно јесте желела али се уседела и није дочекала.

Суров је језик свет још суровији, и сви знамо да ће за исту ствар жена много лакше добити најгрозније етикете и епитете, за разлику од мушкарца коме ће исто проћи у најбољем случају неопажено, у најгорем као плус. Ако причамо о броју партнера, или рецимо оваквим снимцима, посебно. Друштво држи мету на жени, али се са тим вреди и неопходно је, обрачунавати на сваком кораку. За почетак тако што ће се једном и за свагда дефинисати да објављивање home видеа јесте насиље, а они који их објављују јесу насилници исто као и неко ко је силоватељ, само што је у овом случају силовано нечије поверење. Затим тако што не би требало да се ни у себи запитате “зашто се онда снимала кад је сад блам?”. Зато што је желела. Тачка. Зато што се за иоле разума и смисла, женско тело мора вратити женама а уз то и право да одлучују како и у чему желе да га виде, а не, макар и само коментарима, омогућавати да сексуалност постане оруђе за посрамљивање, ментално злостављање и емотивно малтретирање.

Ако ништа друго са бројкама које су оваквом порасту, и остављају за собом исти број истраумираних појединаца иза себе, или ако не истраумираних а оно сигурно емотивно уздрманих знамо да је ситуација озбиљна. И да ту ништа није “ново нормално” него да је на ревенге порн присутан и изузетно разарајућ облик партнерског насиља које оставља дуготрајне последице на ментално стање жртве и сигурност и поверење коју осећају, и према њему се треба тако и понашати. И то на свим плановима од државног до индивидуалног. Законодавствено, уводећи нове законе који би штитили жртву и кривично гонили и појединце али сајтове који објављују овакав садржај и радити све да жртве не морају да зависе од добре воље website хост-а да ли ће дистрибуција овакавог садржаја наставити да се одвија. Индивидуално да преиспитамо сами себе како и зашто реагујемо како реагујемо и ко нам је формирао ставове које по дифолту преузимамо?

Можда није могуће у потпуности се ослонити на законодавноство да ће преузети ствари у своје руке и решити како треба, па насилнике казнити затвором због емотивног и психичког насиља који наносе, нити на сајтове да ће бити довољно етички коректни и постављати само оне виде где постоје и писмени трагови о пристанку, али јесте на исправну поставку, за коју смо можда и најбољи пример недавно имали у окружењу. Пример да се против кукавичлука и насиља може деловати само самосвесним и храбрим иступањем. Не грижом савести и даљом аутовиктимизацијом него нормализцијом онога што се на траци налази. Детабуизирањем женске сексуалности која има права да жели исто као и мушка и да јој се због тога не лепе етикете. Отресањем свих етикета у циљу преузимања контроле над сопственом сликом над чиме нико не може да нам одузме право.