Gnusna vrsta P*RNO SNIMAKA preplavila je internet u vreme KORONE - ovo je trend koji ZABRINJAVA!

Raskidi, razlazi, prekidi odnosa, osim što nisu prijatno iskustvo za doživeti sami po sebi, gotovo uvek se sobom nose i onaj deo u kom se osoba preko puta, naš partner koji nam je donedavno bio najbliže i najpoznatije biće, magično pretvori u osobu koju ne poznajemo. U osobu koja nas možda više ne voli, ili mi nju, ali koja u skladu sa tim donosi i čitav set manje ili više drastičnih odluka i akcija koje su veoma često suštinski vezana za anuliranje svog bola tuđim. Istina, nekada smo ta osoba i mi sami, ali na kojoj god se strani našli, treba imati na umu da raskidi samo deluju kao rat “u kom je sve dozvoljeno”, ali to nisu, jer uključuju ljude koji imaju misli, emocije, sećanja pa i tada treba znati za meru, poštovanje, ljubav koja je nekada postojala i nadasve razmišljati o posledicama.

Privatni videi snimani iz zabave, eksperimentisanja, uzbuđenja ili bilo kog trećeg razloga zbog kog su se dve (ili više) odraslih, samosvenih osoba složile da žele da zabeleže svoj seksualni čin i imaju ga na snimku (snimanje bez pristanka je već jedna zasebna kategorija za poseban tekst, sud i krug pakla) koji se nakon raskida kao vrsta “osvete” objavljuju bez saglasnosti jednog od aktera, su nažalost veoma česta pojava. Na još veću žalost, taj broj je u porastu u poslednje vreme, a ovakav čin je ima i svoje ime. Revenge porn. Jasno je da ova sintagma nije u potpunosti na mestu budući da nije sve što je seksualnog sadržaja odmah i porno film, i a “osveta” je veoma klizav teren budući da neretko ne postoji razlog za koji se neko sveti već samo činjenica da je ostavljen. Bilo kako bilo, revenge porn je tu i takvog sadržaja je u nepreglednim dubinama interneta sve više.

Tokom 2020. godine Revenge Porn Helpline, linija za pomoć žrtvama ovakve vrste nasilja u Britaniji, je primila preko 2.000 prijava zbog snimaka koji su se našli na internetu, što je 22% više nego prošle godine, a dve trećine žrtava su žene. Sophie Mortimer, menadžerka linije za pomoć, rekla je da mnogi pozivi dolaze od osoba koje su u nasilnim vezama što se u potpunosti poklapa i sa podacima o porastu ukupne stope nasilja nad ženama tokom karantina koje su prijavile mnogobrojne organizacije širom sveta. Jedan od centara za pomoć žrtvama porodičnog nasilja u UK je zabeležio 700% veći broj poziva samo u jednom danu u aprilu gde je dva poziva postalo 14, u Brazilu je ukupna stopa nasilja na nivou države uvećana za 40-50%, a iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu je još u aprilu na početku vanredne situacija potvrđeno da je vidno povećan broj SOS poziva koje upućuju žene žrtve nasilja u porodici. “Ljudi su osetljiviji u karantinu” rekla je Mortimer “bilo sa sa svojim zlostavljačima, ili zato što su sami pa ostvaruju nove online kontakte koji se završe zloupotrebom materijala i porastom ovakve vrste nasilja.”

Međutim, treba se još jednom vratiti na podatak koji je možda olako iskliznuo a to je da su dve trećine žrtava revege porna žene, koji nažalost uopšte nije iznenađujuć. Svet u kome živimo, je uprkos sve primetnijim napretcima na ovom polju, u svojoj suštini duboko mizogen. Vidimo to na svakom koraku, a vidimo i u jeziku i ako je verovati Vitgenštajnu da su “granice mog sveta granice mog jezika” naš jezik kaže da živimo u svetu u kom je neoženjeni tip “neženja” što veoma jasno implicira na činjenicu da on nije želeo da se oženi dok je žena u istoj situaciji “usedelica” koja očigledno jeste želela ali se usedela i nije dočekala.

Surov je jezik svet još suroviji, i svi znamo da će za istu stvar žena mnogo lakše dobiti najgroznije etikete i epitete, za razliku od muškarca kome će isto proći u najboljem slučaju neopaženo, u najgorem kao plus. Ako pričamo o broju partnera, ili recimo ovakvim snimcima, posebno. Društvo drži metu na ženi, ali se sa tim vredi i neophodno je, obračunavati na svakom koraku. Za početak tako što će se jednom i za svagda definisati da objavljivanje home videa jeste nasilje, a oni koji ih objavljuju jesu nasilnici isto kao i neko ko je silovatelj, samo što je u ovom slučaju silovano nečije poverenje. Zatim tako što ne bi trebalo da se ni u sebi zapitate “zašto se onda snimala kad je sad blam?”. Zato što je želela. Tačka. Zato što se za iole razuma i smisla, žensko telo mora vratiti ženama a uz to i pravo da odlučuju kako i u čemu žele da ga vide, a ne, makar i samo komentarima, omogućavati da seksualnost postane oruđe za posramljivanje, mentalno zlostavljanje i emotivno maltretiranje.

Ako ništa drugo sa brojkama koje su ovakvom porastu, i ostavljaju za sobom isti broj istraumiranih pojedinaca iza sebe, ili ako ne istraumiranih a ono sigurno emotivno uzdrmanih znamo da je situacija ozbiljna. I da tu ništa nije “novo normalno” nego da je na revenge porn prisutan i izuzetno razarajuć oblik partnerskog nasilja koje ostavlja dugotrajne posledice na mentalno stanje žrtve i sigurnost i poverenje koju osećaju, i prema njemu se treba tako i ponašati. I to na svim planovima od državnog do individualnog. Zakonodavstveno, uvodeći nove zakone koji bi štitili žrtvu i krivično gonili i pojedince ali sajtove koji objavljuju ovakav sadržaj i raditi sve da žrtve ne moraju da zavise od dobre volje website host-a da li će distribucija ovakavog sadržaja nastaviti da se odvija. Individualno da preispitamo sami sebe kako i zašto reagujemo kako reagujemo i ko nam je formirao stavove koje po difoltu preuzimamo?

Možda nije moguće u potpunosti se osloniti na zakonodavnostvo da će preuzeti stvari u svoje ruke i rešiti kako treba, pa nasilnike kazniti zatvorom zbog emotivnog i psihičkog nasilja koji nanose, niti na sajtove da će biti dovoljno etički korektni i postavljati samo one vide gde postoje i pismeni tragovi o pristanku, ali jeste na ispravnu postavku, za koju smo možda i najbolji primer nedavno imali u okruženju. Primer da se protiv kukavičluka i nasilja može delovati samo samosvesnim i hrabrim istupanjem. Ne grižom savesti i daljom autoviktimizacijom nego normalizcijom onoga što se na traci nalazi. Detabuiziranjem ženske seksualnosti koja ima prava da želi isto kao i muška i da joj se zbog toga ne lepe etikete. Otresanjem svih etiketa u cilju preuzimanja kontrole nad sopstvenom slikom nad čime niko ne može da nam oduzme pravo.