ПРЕДИВНА ПРИЧА о жени која је ЖИВЕЛА САМА НА СТЕНИ 40 ГОДИНА: Ево зашто су је Грци чували од Турака!

Била је 1927. година када је Деспина Ахладиоти са супругом Костасом стигла на ненастањену стену око које су спорили Италијани и Турци, само да би побегла од родбине која није одобравала њен брак. Остало је, што се каже, историја.

У океанском и морском беспућу које покрива око 70 одсто тла наше планете, постоји велики број големих и важних острва, и далеко већи број мањих на којима живе људи разних раса, народа и вера. А онда, постоје и острва која су голи камен у воденој пустињи, ненастањена и небитна, за које зна мали број људи, и чија имена остају сахрањена у административним фиокама.

ПРВА СРПСКА КРАЉИЦА: Ана Дандоло - владарка чију је душу прихватио анђео! (ФОТО)

Егејско острво Ро, надомак малоазијске обале Турске, било би управо такво острво, незнано и заборављено, да није било једне храбре Гркиње која има посебно место у срцима наше браће Хелена.

Ко је у питању, ускоро ћемо открити, али пре тога - краћи увод је неопходан. Острво Ро има површину од 1,6 квадратних километара, и стога рећи да је у питању стена није далеко од истине.

Налази се у близини острва Мегисти (најисточније тачке Грчке), познатог и под италијанским именом Кастелоризо, па је стога у склопу острвља Додеканез; Мегисти (које је, са дужином од 5 километара и ширином од 3, и само по себи невелико) са острвима Ро и Строгили чини засебну општину округа Родос, који се налази у склопу периферије Јужни Егеј.

Неправедно пала у заборав! Јелена Димитријевић - најзанимљивија жена српске културе! (ФОТО)

Након Великог рата, ова групица острва била је предмет спора између Краљевине Италије и новонастале Републике Турске, спора који је решен споразумом из 1932. године, када је Ро припао италијанској страни. Грчкој је допао тек 1947. године, дакле, након Другог светског рата и пропасти италијанске империје.

Али пре тога, чак и пре овог споразума између Турака и Италијана, на потпуно ненастањени Ро (број становника: 0) стигла је жена по имену Деспина Ахладиоти, рођена на суседном Мегистију 1890. године, наводно у добростојећој породици (њена браћа и сестре су се иселили у Њујорк) која није подржала њен избор за мужа. Зато је са својим Костасом 1927. дошла на ову стену да би побегла од насртаја родбине; њих двоје донели су са собом неколико коза и кокошака, засадали скромни повртњак, и тако живели.

СНАЖНИ ПЕЧАТ У ВРЕМЕНУ: Путем мушких срца ОВЕ жене освојиле су историју! (ФОТО)

Барем до 1940. године, када се њен супруг разболео (по другом извору, јарац му је нанео теже телесне повреде). Тада је она запалила три ватре не би ли обавестила становнике Мегистија да јој треба помоћ; помоћ је стигла, али прекасно, пошто је Костас умро на чамцу који је дошао да би га превезао до лекара.

Деспина је тада, намерена да не напусти своју стену, на Ро довела своју слепу мајку (која је пристала, наравно), а коју ће касније, након Другог светског рата, када ова буде умрла, лично у чамцу на весла пребацити на Мегисти ради погреба.

1943. године, након Додеканеске операције којом су Савезници покушали да освоје ово острвље и преотму га од Италијана (нису успели, дошло је до директне немачке окупације), већина грчког становништа овог архипелага избегло је на Кипар и на Блиски исток.

Мењале су ток СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ, а о њима се јако мало зна - ево КО су жене у "Немањићима"!

Али не и госпођа Деспина. Она је остала и почела свакога дана — без обзира на временске прилике — да подиже грчку заставу у зору, те да је спушта у сутон, упркос немачком окупатору.Истовремено, пружала је сваку тражену помоћ грчкој Светој чети (другој реинкарнацији оне славне тебанске из антике) из које су касније настале специјалне снаге грчке војске.

Ро је - скупа са Мегистијем и Строгилијем -  припао Хеленској Републици 1947. године, одредбама Париског мировног уговора, али то Деспину Ахладиоти није спречило да настави да подиже и спушта грчку заставу. Прозвана Госпа од Роа, чинила је то и наредних деценија, неуморно, а становништво Мегистија је све старијој жени сваких пар недеља слало храну.

МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ! Вечност и раскош уметничких дела Милене Павловић - Барили!

Међутим, августа 1975. године се разболела и морала је на неколико дана да напусти Ро. Када се вратила, имала је шта и да види: турски новинар Омар Качар са двојицом пратилаца искрцао се на њену стену и на четири метра високом стубу поставио заставу Турске! Деспина ју је одмах скинула, и вратила грчку.

Но, већ 1. септембра исте године неки Турци су заставу своје земље истакли на острву Стронгили. Е, то је већ била кап која је прелила чашу: најежићете се, али грчка морнарица је као подршку овој својој храброј Госпи од Роа послала један бојни брод — „Г. Пезопулос“. Након тога инцидената више није било, а она је наставила да врши своју животну мисију, ту симболичну свакодневну победу малог човека.

Упокојила се 13. маја 1982, у 92. години живота, у једној болници на Родосу, где су је пребацили ради лечења. Иако није имала статус ветерана, сахрањена је на Роу у све војне почасти, јер војник је била, иако не на папиру, а народни херој свакако, ако ни због чега другог а оно зато што је одлучила да живи на пустом острву само да би оно и у пракси, као и у теорији, било грчко. Уосталом, још за животу су је упоређивали са Јованком Орлеанком и Будиком.

ОПРОШТАЈНО ПИСМО Вирџиније Вулф - Да је неко могао да ме спасе, то би био ти...

Одмах након смрти Деспине Ахладиоти грчка војска је донела одлуку, да се на Ро постави једна омања чета чији је основни задатак да сачува традицију подизања грчке заставе, коју је она успоставила; ако њих не рачунамо, број становника Роа поново је нула. На Мегистију јој је подигнут споменик.