СВИ ПРОСЛАВЉАМО ОВАЈ ДАН А НЕ ЗНАМО ЗА ОБИЧАЈ: Зашто дувамо свећице и замишљамо жеље?
Тај дан је само наш!
Стари Грци су сличне свечаности организовали да би одавали почаст Богињи Артемиди, заштитници Месеца и лова. Правили би округлу торту налик на пун месец и палили свећице да дочарају његов тј. Артемидин сјај.
За Римљане је готово извесно да су славили рођендане и том приликом правили торте, па чак и за “обичан” народ, а не само за одабране.
Током средњег века рођендани су, углавном, занемаривани због бежања од паганства и страха од јереси. Интерес ће се јавити, у блажој верзији, у 12. веку, додуше на другачији начин.
Наиме, у жељи да сачувају своју децу, родитељи им све чешће дају имена светитеља. Прославе које су за тим уследиле су биле везане за дан када се светитељ прослављао, а не за сам датум рођења потомка.
МАЛЕР, БУДАЛА, НЕШТО ТРЕЋЕ? Овом типу је пред АРМИЈОМ полицајаца испао ПИШТОЉ! (ВИДЕО)
Прослава рођендана на начин најближи данашњем везује се за 15. век у Немачкој.
Ове свечаности су биле познате као Киндерфест (дечја светковина) и у почетку су организоване искључиво за први дететов рођендан. Том приликом, окупљали су се најближи да прославе уз једноставне, једнослојне торте и без дувања свећица.
У то доба, Немци су веровали да зли духови могу да запоседну душу слављеника. Да би то спречили, гости би се хватали за руке и око детета формирали круг, налик на коло. Играли би и певали и тако заједнички штитили слављеника, у средини слављеничког круга.
У 18. веку у истој земљи, полако се развија обичај дувања свећица као и прослављења осталих рођендана, а не само првог. Свећице су се односиле на број година, али чак није била реткост да се дода и која више, да би се на симболичан начин обезбедило слављење и будућих рођендана.
Доношење поклона је и даље била реткост, а уколико би се и догодило да га неко донесе, то се тумачило као добар знак и продубљивало веровање да ће година која долази слављенику бити успешна.
Традиција се временом шири на остатак света, уз локална обележја, па тако стиже и у наше крајеве.
Данас је у Србији готово незамисливо да се не обележи дечји рођендан. Где год уприличили славље, одређени рођендански обичаји нису напуштени: торта или колачи, поклони и свећице. Слављеник је обавезан да замисли жељу и да ођедном одува све свећице.
Тако ће, жеља коју је замислио стићи директно до Бога и он ће само тако чути слављеникову жељу, тј. молитву. Исто тако, уколико желите појачати могућност за остварење, своју рођенданску жељу не смете открити никоме.
