Тује сви саде У ДВОРИШТУ, а када чују колико је то ЛОШЕ, ОДМАХ ће је УКЛОНИТИ, она вам НЕ ТРЕБА!

Народ верује да свака биљка носи неко значење. Много од тих веровања сачувало се до данашњих дана, па и савремени људи знају да је на пример, храст од којег се прави бадњак посебан, да је врба жалосна, а дрен здрав. Веровања о биљкама сакупио је портал Народна медицина.

Представљам вам биљке које су стари Словени сматрали лошим, за које су веровали да предвиђају несрећу или макар да их се треба чувати и никако их не садити у дворишту!

Багрем

Багрем није добро дрво. Стари кажу да не треба да буде близу куће.Стари су багрем звали “нерод” (“без рода”), а калемљење овог дрвета сматрали су скрнављењем.

Бреза

Срби верују да је бреза проклето дрво јер су Исуса Христа шибали брезовим гранама. Од овог дрвета су правили метле, а о Ивањдан и Петровдан “лиле” – бакље од суве коре.

Брекиња

Слично, Срби верују да је Исус разапет на крсту од брекињиног дрвета и зато је реч о још једном уклетном дрвету. Плодови се никада не једу свежи, а само дрво се не сече, нити се њиме ложи ватра. Ко би одсекао брекињу, кажу стари, разболео би се, или укочио, или напрасно умро. Ако се нека грана сама одломи, од тог дрвета се праве јармови, или чунови за разбој. 

Зова

Код старих Словена, а и код неких других народа, зова је демонско дрво. Кора, лист, цвет и плод имају примену у народној медицини. На осушеном дрвету зове, зими, расте лековита печурка позната под именом Јудино уво.

Орах

Ораси су саставни део поставке на столу за Бадњи дан и Божић. Реч је о дрвету које је изазивало велико поштовање, али и страх код наших старих. Веровало се да није добро имати орах у близини куће, како због жила које могу да сруше дом, тако и због сенке која пада на кућу, а за коју се веровало да предвиђа смрт. Слично, није добро седети у хладовини ораховог дрвета.

Туја

Туја се садила по гробљима и далеко од куће, јер је отровна. Када се налази на окућници, утиче лоше на децу и она често побољевају, а да ни сами не знају од чега.