За исхрану у ЕУ одобрен и трећи ИНСЕКТ, биће доступан ЗАМРЗНУТ, ОСУШЕН ИЛИ У ПРАХУ
"Сматрам да су грађани наше државе у последњих неколико година, могуће и деценија постали "космополити", те би се храна од инсеката пре свега сматрала егзотиком."
На листу инсеката безбедних за људску исхрану Европска комисија је, поред скакаваца и ларви брашнара, недавно додала и - цврчке. Кућни цврчак (Acheta доместицус) ће на тржишту земаља ЕУ бити доступан у целости - замрзнут, осушен или у праху, као састојак других прехрамбених производа.
Овај алтернативни извор протеина, који би, како наводи Европска комисија, могао да олакша прелазак ка одрживијем систему исхране, још није законски прихваћен у Србији. Када би могао да буде - још је непознаница, иако би за употребу инсеката у људској исхрани дозвола могла да буде добијена врло брзо, каже за доцент др Милош Петровић са новосадског Пољопривредног факултета, који се јестивим инсектима бави већ седам година, преноси портал Н1 и "Курир".
ДЕЦИ СТИГЛЕ БАНАНЕ У ШКОЛУ, а ОНО што је нађено У ЊИМА ће вас фрапирати: Надлежни ОДМАХ РЕАГОВАЛИ
(ВИДЕО) ЈАТО ПТИЦА СЕ СРУШИЛО НА УЛИЦУ! Сигурносна камера све снимила: Црни ОБЛАК завршио на земљи
- Сматрам да су грађани наше државе у последњих неколико година, могуће и деценија постали "космополити", те би се храна од инсеката пре свега сматрала егзотиком. Али, верујем да би конкурентном ценом ова храна у наредних 10 до 15 година могла да постане такмац традиционално коришћеним месима - каже Милош Петровић, доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Он се, како прича, јестивим инсектима бави од 2015. године на Департману за Фитомедицину овог факултета. У току израде своје дисертације је, како истиче, користио и више него популарну врсту великог брашнара (yellow mealworm / Тенебрио молитор) коју је те 2015. године први пут узгојио са жељом да му се одради нутритивни састав.
- Лабораторија за ентомологију, у којој радим, тада је започела са огледима који су користили инсекте из фамилије Тенебрионидае (код нас се зову мрачњаци), којој Тенебрио молитор и припада. Циљ тих огледа, а неки се и даље изводе, био је могућност узгоја ове врсте на различитим супстратима који се у пољопривреди сматрају отпадним - истиче Петровић.
Цврчци се узгајају као кокошке
Лабораторија у којој ради - није се, признаје, бавила инсектима као што су цврчци.
Разлог је, како објашњава, једноставан - нису постојали одговарајући услови за њихов узгој.
- Наиме, ови инсекти се разлику од инсеката из фамилије мрачњака, не могу узгајати вертикално, већ се узгајају слично кокошкама - подни тип узгајања, а ми на нашем факултету за сада нисмо имали места које би могли да одвојимо да би започели са њиховом узгојем - наводи Петровић.
Неки од супстрата који су коришћени били су, додаје - лом пшенице који остаје после комбајнирања жита, мекиње, лом овса, лом јечма, пивски троп итд.
- Узгој инсеката је био успешан на свим суптратима и ти резултати би требало ускоро да буду публиковани и јавно доступни - наводи саговорник.
Уз српске називе инсеката, он истиче и њихове енглеске и латинске називе.
- Јестиви инсекти су у последње време интересантна тема, али често се потребне информације налазе на иностраним порталима, тако да је шира јавност више упозната са називима инсеката на енглеском него на српском језику - указује саговорник портала Н1.
Петровић даље наводи да је истраживање у лаборатиорији проширено на друге инсекте из фамилије мрачњака, као што су Алпхитобиус диапериниус, често спомињана врста у страној литератури и врста које се у страној литератури спомиње као гиант mealworm (Зопхобас морио).
- На њима су огледи и даље у току, али оно што вам прелиминарно могу рећи је да је њихово развиће на гореспоменутим отпадним материјалима могуће, али за сад немам информације од колега са Департмана са сточартво - лабораторија за испитивање квалитета хране за житовиње, са којима сарађујемо на огледима који се тичу нутритивног састава - указује он.
Инсекти су пре свега, наводи Милош Петровић, изузетно богат извор протеина.
- Код инсеката које смо ми узгојили - а касније и анализирали, проценат протеина у сувој материји је варирао од 38 до 60 одсто - све у зависности од хранљивог супстрата на коме су инсекти узгајани. Они су такође богати и мастима, али нарочито треба нагласити да су богати масним киселинама и то есенцијалним масним киселинама - линолном и линолеинском киселином - објашњава саговорник портала Н1.
Када се посматра и састав микроелемената, Петровић наглашава да су ларве инсеката које су узгојили и анализирали имале висок проценат цинка, гвожђа и мангана.
- Храну од инсеката поједини истраживачи сматрају супер храном, ја не бих користио тако помпезне називе, али заиста је лепеза хранљивих елемената на завидном нивоу - наводи он.
Тренутно, каже, нема информација када се може очекивати употреба хране инсекатског порекла у људској исхрани у Србији.
- Тим коме припадам је 2020. године написао предлог легислативе употребе инсеката у људској употреби, тако да када би државни органи били расположени - а искрено не видим разлог зашто не би - дозвола би могла да буде добијена врло брзо.
Ко би био купац
Храна на бази инсеката, сматра наш саговорник, могла би да пронађе купце и у нашој земљи.
Инсекти, због свог нутритивног састава, сматра он, могу да буду интересантни пре свега људима који воде рачуна о уносу протеина и калорија у свакодневној исхрани - “имајући у виду да са релативно мало калорија уносите заиста позамашну количину протеина”.
- Што се тиче употребе инсеката код људи са појединим здравственим потешкоћама, ту и даље немам информације које би могле нешто чврсто да тврде, али претпостављам да људи са кардиоваскуларним проблемима, могу да користе месо инсеката у периоду опоравка од на пример срчаног удара, као алтернативу свињском месу, а пре свега због масних киселина које имају бројне бенефите - указује Петровић.
Он наглашава да се инсекти и храна од инсеката не препоручује особама алергичним на морске плодове (као што су шкољке, шкампи итд.), имајући у виду да, како објашњава, ови организми као и инсекти садрже протеин тропомиозин - протеин који је кривац са алергијске реакције код осетљивих особа.
