Зашто је КОСОВСКИ БОЖУР интензивно црвене боје и какво значај има за СРПСКИ НАРОД?
Није рамонда, али има једнаки значај.
Данас се навршава 20 година од нереда на Косову и Метохији названим "мартовски погром", током ког су Албанци, најпре у Косовској Митровици, а затим и у другим деловима Косова и Метохије, организовали протеривање Срба, уништавање њихове имовине и верских објеката.
Сећање на немили догађај, такође, добар је повод да се присетимо једне биљке која симболизује страдање српског народа.
Шта симболизује цвет РАМОНДА? Име добио по срспкој краљици, а сви причају о њему због "Евровизије"
Да ли знате ко је била "Косовка девојка" са слике Уроша Предића?
Нисте патриота ако сте против ЛАТИНИЦЕ: Зашто је ово писмо важно за Србе колико и ЋИРИЛИЦА?
Сваки помен цвета црвеног косовског божура (Паеониа перегрина) асоцира углавном на Косовски бој и проливену крв косовских јунака, због чега је, како се верује, добио црвену боју, од те далеке 1389. године 28. јуна.
Божури су црвено цвеће натопљено јуначком крвљу, каже легенда. Од тада је божур за Србе више од цвета.
Предање каже да божур нигде није тако интензивно црвен, као онај који цвета на Косову, на Газиместану, попришту Косовске битке.
Мало је познато, међутим, да овај пурпурни, као крв црвени цвет са знатно мање латица од оних нама познатих, баштенских, и огромним жутим прашницима, цвета још, у Румунији, у Влашкој низији, на неколико десетина километара од Дунава – на пољу Ровине.
У бици коју су ту 17. маја 1395. године водили чувени влашки војвода Мирча Старији и турска војска коју је предводио султан Бајазит Први погинуо је јунак српских епских песама, легендарни Краљевић Марко.
Према веровању у Срба, цветови божура су искључиво били беле боје све до битке на Косову, када су из земље натопљене крвљу косовских јунака никли црвени божури.
Осим што штити породицу и децу од негативне енергије, за овај цвет се везује симболика у љубавној магији.
Верује се да корен божура привлачи срећу. Такође, божур чува и дом од зла. Ако девојка чезне за неким младићем треба само да се закити божуром и то ће одмах привући пажњу жељеног младића.
На планини Маљеник изнад села Криви Вир и извора Црног Тимока, на 702 метра надморске висине расте око 2.000 јединки божура у храстовој шуми. Мештани овај божур називају – косовски.
Подсетимо, 17. марта 2004. године етнички је очишћено шест градова и девет села, а свој дом напустило је више од 4.000 Срба.
Осморо Срба и 11 Албанаца је погинуло, повређено је више од хиљаду људи, а међу њима и на десетине припадника међународних снага.
Запаљено је или тешко оштећено око 1.000 српских кућа, десет српских школа, као и домови здравља, поште и друге институције државе Србије.
За 48 сати запаљени су Богородица Љевишка, Призренска Богословија и Храм Светог Ђорђа, црква Христа Спаса и конак манастира Светих Архангела код Призрена, миниран је манастир Светих Козме и Дамјана у Зочишту, као и манастир Девич надомак Србије.
У јужном делу Косовске Митровице запаљена је црква Светог Саве, у Приштини је запаљена црква Светог Николе, а у Подујеву је поломљен крст са куполе цркве Светог Андреја Прозваног.
Срби су протерани из Косова Поља, Обилића, Племетине, Липљана, Урошевца, Ђаковице, Гњилана а по други пут из својих домова морали су да беже и Срби из Белог Поља код Пећи, где су поново запаљене све повратничке куће.
Нереди су се догодили пред очима 38.000 војника Кфора из 39 земаља и 8.000 УНМИК полицајаца, који су били задужени за очување безбедности свих који живе на Косову, а упркос томе организатори нису кажњени, а и они који су директно учествовали осуђени су на минималне затворске казне.
Србија Данас/В.Ј.
