ДЕЧЈИ БЕС: 7 ствари које треба да урадиш ПРЕ него се испољи!

Једна од најкориснијих ствари коју родитељ може да учини је да има нормалан приступ бесу као емоцији. Разговарајте са децом о емоцијама. Помозите им да разумеју шта су емоције и одакле потичу. Треба им рећи да емоције саме по себи нису ни лоше ни добре, исправне ни неисправне.

Природно је да дете доживи радост, изненађење, одушевљење, страх, фрустрацију, разочарање, депресију и бес. Научите децу да препознају и именују своје емоције. Питајте их шта осећају. Помозите им да изграде речник којим ће умети да искажу емоције. На тај начин ће им бити лакше да разумеју свој емотивни живот, као и да причају са вама о томе. 
Ставите детету до знања да вам је драго када оно препозна да је бесно. То показује да деца сазревају у свом схватању емоција и да уче како да се на добар начин суоче са том јаком емоцијом. 

1. Читање књига је добар начин да деца нешто науче о емоцијама. Кад деца читају о искуствима друге деце родитељи ће имати прилику да са њима причају о емоцијама. Можете да почнете разговор тако што ће те поставити питање : „Јеси ли се ти икада овако осећао?“, или: „Да ли се сећаш кад си задњи пут осећао бес?“ Приче помажу деци да нађу начин да схвате своја искуства. Често је за дете лакше да нешто научи из искуства другог детета него од одраслих.

2. Креирај праву атомосферу за здраве емоције. Нека ваш дом буде место на коме деца безбедно могу да искажу своје емоције. Дај им до знања да је у реду да се у вашој породици покаже бес. Деци треба дати до знања који су неприхватљиви начини да се бес искаже и које ће бити последице ако се буду понашали на тај начин.

3. Постарај се да дететов квалитет живота не буде погодно тле за стварање беса. Прати његову исхрану и да ли има довољно одмора. Побрини се за његов распоред и за притиске које има. Невероватно је колико дечји животи могу да постану пренатрпани обавезама и изазовима. Већина нас је осетљива на фрустрацију када смо уморни. Можемо да елиминишемо велику количину непотребне фрустрације и бола из свог живота ако повремено уносимо промене. 

4. Упознајте добро своје дете. Проучите своје дете. Када највише доживљава бес? Које ситуације повећавају могућност да се разбесни? Како обично исказује бес? Који је најбољи начин да се са њим комуницира када је бесно?

Оставила је бебу у колима, социјално ју је одузело, а онда је дошло до невероватног ПРЕОКРЕТА!

5. Моделуј здрав начин да се испољи бес. Буди добар пример свом детету. Припази на своју вербалну и невербалну комуникацију када га дисциплинујеш. Која је твоја прва реакција када се дете разбесни? Ако сте налик већини родитеља желећете да га ућуткате. Чуо сам безброј родитеља, укључући и себе, како детету говоре нешто налик на ово: „Не треба да бесниш. Нема разлога за бес. Мука ми је више да се свађам са тобом. Ако сада не прекинеш стварно ћу се разбеснети.“ Шта овакве изјаве говоре нашој деци о бесу?

6. Када сте бесни на своје дете или неког другог, реците: „Бесан сам“. Ако сте љути на своје дете и бринете да ли ћете моћи да контролишете свој бес реците детету да вам треба неко време да се смирите. Неколико пута сам рекао својој деци: „Сад сам врло љут и треба ми неколико минута да се смирим и размислим о свму. Вратићу се за неколико минута и онда ћемо поразговарати о последицама онога што сте урадили.“

7. Фокусирајте се на најбитиније. Избегавајте битке са децом око небитних ствари. Они имају много више времена и енергије да нам се супротставе него што ми имамо да их натерамо да ураде сваку најмању ситницу коју мислимо да треба да ураде. Трик је у томе да треба по приоритетима да изаберемо битке које хоћемо да изгурамо са децом.