Зашто се УСКРС не слави увек истог датума? Одговарамо на најучесталија ПИТАЊА верника, ево шта значи "ПОКРЕТАН ПРАЗНИК"
Прорачини зависе од астролошких појава!
Ускрс је празник који нас све породично и фамилијарно окупља и представља нам најлепше тренутке који треба провести са најдражима. То је највећи хришћански празник којим се прославља Васкрсење Исуса Христа које се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти након његовог распећа од стране Римаљана на Голготи: тј. прве недеље после Великог петка.
Иако је свима познато да је то покретни празник, ретко ко да зна жашто се датуми мењају. Отац Душан нам данас открива зашто 2024. године пада 5. маја.
ВЕРОУЧИТЕЉКА ОДГОВОРИЛА - Ево да ли дете може да се крсти уколико родитељи нису крштени или венчани
ОСТАВИТЕ СЕМЕ ЗА СЕТВУ - Ево како да припремите парадајз за следећу сезону
Иако се каже да је "покретна" светковина, он редовно пада у прву недељу после првог пуног Месеца после пролећне равнодневице.
Ипак, није све тако једноставно. Истина је да црква за рачунање равнодневице и пуног Месеца не користи астрономско време, већ таблице развијене још у средњем веку које су у међувремену умногоме престале да одговарају ономе што видимо на небу.
Због тачнијег одређивања датума Ускрса, папа Грегорије 1583. године извршио је реформу римског или јулијанског календара. Нови календар нису прихватиле православне цркве, па се од тада сви црквени празници прослављају у размаку од 13 дана. Међутим, то не важи и за "покретне" празнике за Ускрс. Ево шта отац Душан каже о томе:
- Бог помогао, По питању датума празновања хришћанске Пасхе, међу хришћанима су вођени спорови о томе када треба славити Васкрс. А када је Хришћанство почетком 4. века стекло објективну слободу у Римском царству, поред осталих спорних питања решавано је и питање датума празновања Пасхе, као најважнијег и средишњег хришћанског празника. Тако је Први васељенски сабор хришћанске Цркве, одржан у Никеји 325. године, поред осталих питања решавао и пасхални спор.
- Саборска одлука о Васкрсу може се свести на четири основне тачке: Васкрс се слави после пролећне равнодневнице; хришћани не славе Васкрс када и јудеји свој Песах; Васкрс се слави после пуног (уштап) месеца; Васкрс се слави увек у недељу. Када се стекну ова четири наведена услова и критеријума, а по посебним прорачунима математичким и астрономским, израчунава се када пада Васкрс у одређеној години. Васкрс је као покретни празник и од његовог датума зависе датуми, пре свега припремних седмица Великог или Часног поста, затим седмица по Васкрсу до Вазнесења и Духови, од чега опет зависи дужина трајања поста Светих Апостола.