Када ДУША напусти тело, ЗАВИСНОСТ ОСТАЈЕ! Ово је ПОРОК који не престаје ни у ЗАГРОБНОМ ЖИВОТУ, постоји само један "ЛЕК"
Свештеници упозоравају да ово потиче из искривљености основних моралних вредности у данашњем друштву
Зависности које не укључују супстанцу често се називају "токсикоманије без дрога", а са другим зависностима их повезује исти тип личности, односно њихова патолошка структура.
Ове особе су неспособне да одложе задовољство и импулсивно морају да дођу до жељеног циља.
За развој патолошког коцкања као зависности погодује и само друштво као и ера модерног доба у којој је главни императив постало материјално богатство. Данашњица нам омогућује да учествујемо у богатом привидном свету богатства, а самим тим особа замењује и губи адекватну слику о истинским човековим потребама. Са хришћанског аспекта свака врста коцкања, од игара на срећу до клађења представља грех.
ИСКУШЕЊЕ или БОЖЈА КАЗНА (милост) у чему је разлика? Свештеник открива како да се суочимо са НЕДАЋАМА и НЕВОЉАМА
ОВО ЈЕ НАЈМАЊА СРПСКА ЦРКВА - Посвећена је Огњеној Марији, народ је од милоште зове Мариница
Неке од карактеристика коцкарског понашања су: себичност, егоцентричност, обмањивање, лаж, крађа, агресивност, импулсивност, непоштовање ауторитета, избегавање обавеза, тврдоглавост, неадекватно изражавање емоција, изолација (повлачење) и многе друге.
Свештеник Срба наводи: - Игре на срећу или коцка јесу грех и треба га исповедити. У принципу, као појам или идеја, коцка је сасвим супротна напору, стрпљењу, раду и свему што се одувек сматрало здравим и нормалним. Јер, у суштини коцка је сањарење о некаквој срећи и маштање о томе како би било кад би било… Она у неком, веома малом проценту, води из тешког стања у само тренутно мало боље, али зато у веома великом проценту води из лошег у још горе. Док занемарљивих неколико могу да се – само тренутно обрадују, неупоредиво већи број људи пада из блата у каљугу. Они који учествују у било којој врсти коцке и сами доприносе свом а и туђем осиромашењу и очају. И онај који добије на коцки – уствари губи, док његов брат у Христу, Архимандрит Михаило Биковић додаје:
- На коцку можемо гледати из више углова, али ја бих се задржао на углу гледања на коцку, као облик зависности. Где је главни проблем код сваке зависности? Човек, док је у телу, на овај или онај начин може да удовољава некој од зависности, јер има тело. Поставља се питање, шта ће бити оног тренутка када напусти тело и не може више да удовољава својој зависности, јер нема више тела. Тада настаје мука коју би и овде на земљи имао приликом ослобађања од зависности, али би после одређеног времена могао да буде слободан након претрпљених криза. Када напусти тело, психичка зависност остаје, али нема чиме да је задовољи и настаје иста она криза као и док је био у телу, само што овде нема проласка кризе и муке него се наставља кроз вечност!
