"Моја жена мене пере, спрема храну, меси колач!" Овације на друштвеним мрежама након изјаве оца Пеђе о браку

Отац Предраг Поповић густујући у емисији Гоце Тржан, скренуо је пажњу на значај који за заједницу има брак, као света заједница жене и мушкарца и колико је важно сачувати је. 

-Ђаво удара највише на брак, он гледа да то расцепа, погледајте то је исто урадио првом браку Адама и Еве, и он то неће престати да ради. Не због нас, већ због Бога, да му се наруга, јер Богу је јако важна заједница мушкарца и жене. Моја супруга, она лежи са мном у кревету, она мени спрема храну, она мене пере, меси колач за славу, она носи моје презиме и да ја њу издам, да ја њу преварим. Па коме ћу бити веран ја? Ако не иде, не иде, разведите се, нисте ни први, ни последњи. Али када уђеш у брак заиста мораш да се даш - рекао је отац Пеђа.

-Ово што рекох се односи на брак у комплету и не одвајам мушко од женског. Брак је једно тело. Спомињати женско или мушко у браку је цепати то тело. Нажалост данас се брак схвата као уговор, интерес, договор, а најмање љубав, поверење, брижност, итд. Зато вас молим да избегавате црну хронику бракова без љубави, јер ако једно не воли другог онда то није брак! А ја овде говорим управо о браку као једном целином са висе лицности. Тек тад драги моји можемо схватити како је наш Бог један у 3 лица. Заједница узвраћене и праве љубави кроз пожртвованост за другог јесте брак! Зато кажемо да је црква невеста Христова јер је то љубав која побеђује време и врата пакла! То је узор наш - рекао је отац Пеђа Поповић. 

Након овога су уследили бројни коментари пратилаца. 

"Слажем се у потпуности, али данасње жене "нису својим мужевима служавке и кућне помоћнице."

"Браво, тако се говори, тако се поштује жена и брак, свака част." 

"Брак би требао бити светиња, као за мушкарца тако и за жену али нажалост данас реткост. Челу емисију сам огледала и мислим да би многи требали погледати, можда коначно нешто науче. Хвала вам Оче на свакој искрено изговореној реци. Свако добро за вас и вашу породицу."

Предраг Поповић (свештеник Српске православне цркве, ожењен Иваном, отац Теодоре, Петра и Павла), од оца Душка и мајке Смиљане, рођен је 23. децембра 1983. године у Славонском Броду, где је и започео основно школовање. Ратна дешавања почетком деведесетих година приморавају његову породицу на пресељење у Врњачку Бању, где похађа основну школу „Попински борци“. Средњошколско образовање стиче у краљевачкој електротехничкој школи „Никола Тесла“, а након тога уписује Богословски факултет у Београду, где дипломира на предмету Пастирска психологија, код садашњег патријарха, а тада владике Порфирија, на тему „Самољубље у духовном и душевном животу.

Најпре је као вероучитељ службовао у школи „Попински борци“, потом у ОШ „Академик Радомир Лукић“ у Милошевцу, да би, пошто га је епископ пожаревачко-браничевски Игнатије 16. октобра 2011. рукоположио у чин ђакона – прешао у Свилајнац. Тамо је радио као катихета у средњој пољопривредно-ветеринарској школи са домом ученика (где је оформио кабинет за верску наставу и организовао такмичење за ученике који су у великом броју похађали овај предмет), а уједно био и координатор верске наставе.

У чин јереја бива рукоположен 29. јула 2012. године, а три дана касније по благослову владике Игнатија долази у своју прву парохију- Ракинац са Радовањем (општина Велика Плана).Током безмало шестогодишњег службовања, у овим насељима отац Предраг је оставио дубок траг. Захваљујући његовим великим личним напорима и харизми, уз помоћ житеља Радовања, фирми и приватних дародаваца, у обновљеном парохијском дому у Спомен комплексу Радовањски луг заживео је музеј вожда Карађорђа, вође Првог српског устанка и родоначелника династије Карађорђевића.

Првог маја 2018. отац Предраг долази у Велику Плану где служи при цркви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, а бива постављен и за старешину цркве Васкрсења Светог Лазара Четвородневника при капели на градском гробљу.