"Треба поштовати само оно што је ЗАПИСАНО у СВЕТИМ КЊИГАМА": Ово су највећа СУЈЕВЕРЈА везана за СВЕТЕ ТАЈНЕ - заборавите на "ВАЉА СЕ"!
Најтеже су се наши народи ословађали веровања која се тичу најмистичнијих појава за њих - рађања и смрти.
Опште је познато да су словенски народи пре примања хришћанства били пагани, што значи да су поштовали божанства природе и свуда око себе су видели деловање богова и других натприродних бића.
Процес покрштавања је текао споро и за неке делове словенског живља веома тешко. Трајао је од велике сеобе Словена до краја средњег века. Прихватање хришћанства је у почетку углавном текло добровољно, али је касније спровођено законском присилом, па и насиљем.
ЛАЖНИ ПРОРОЦИ ИЛИ БОЖЈИ МИЉЕНИЦИ? Жена тврди да има ПРОРОЧАНСКЕ ВИЗИЈЕ док гледа у шољу, ево шта јој је ПОП поручио
ВЕЛИКА ПРАВОПИСНА ГРЕШКА: Најстарија МОЛИТВА коју нам је предао Исус пише се ОВАКО, сваки ПРАВОСЛАВАЦ мора да зна
Покрштавањем Словена су словенска божанства морала нестати, али су њихови трагови сачувани у народним веровањима, тако што су појединим хришћанским светитељима у народу дати атрибути који су припадали словенским божанствима. Нпр. веровање да је свети Илија "громовник" - некада Перунов атрибут, да је свети Влах (Власа, Власије) заштитник сточара - некада Велесова функција, даје света Параскева (Петка) заштитница ткаља - некада функција богиње Мокош итд.)
Најтеже су се наши народи ословађали веровања која се тичу најмистичнијих појава за њих - рађања и смрти. Тако су се погребна сујеверја одржавала упркос свим напорима православне Цркве.
Такво народно сујеверје и празноверје је и веровање у снове, симболе, амајлије, стављање црвеног конца око руке, остављање новца на иконама, храњење покојника на гробу, и тако редом.
Најчешћа узречица којим те радње оправдавају је "ваља се", "треба се", "тако ми се чини", а да нису ни свесни да само подражавају радње које најчешће имају мистичко и култно порекло.
Једно посебно забрињавајуће народно сујеверје је везано за Свете Тајне Цркве и црквене обреде којима верници дају искривљено значење, у којима траже неки знак, потврду, тумачење.
Света Тајна Крштења
По црквеном правилу готово одмах после крштења детету се одсече прамен косе. Познато је да се притом куму даје восак којим он обавије одсечене власи новокрштеног детета, а касније га по обичају баца у воду. Чим свештеник заврши крштење и све обреде везане за њега, кум одмах отвори четворе очи и гледа у воду, нестрпљиво желећи да сазна да ли је восак потонуо. Треба рећи да је восак лакши од воде, тако да никада не може у њој потонути, али кум се може преварити у првом моменту када је восак бачен, понекад и мало јаче и са довољно велике висине, па може на тренутак потонути.
Не дај Боже да кум управо у том тренутку успе да погледа у воду и види да восак није на површини. Он одмах обавештава о томе родитеље и то је, по њиховом мишљењу, знак да дете неће дуго живети, те родитељи од тог тренутка почињу посебно да се брину о детету, да га пазе и мазе, и да га на крају сасвим размазе.
Свете Тајне Покајања и Причешћа
Многи верују да благодатно дејство ових Светих тајни траје шест недеља, па су према томе убеђени да се нема потребе поново причешћивати пре него што истекне тих шест недеља, па макар човек био и на самрти. Али грешно је не знати праву истину, а то је да човек не само у току четрдесет дана, него и у само једном дану може начинити многе грехе: Ко је то чист од греха? Нико, ако и један дан проживи на земљи – каже се у Светом Писму (Књига Јова, 14, 4-5).
Има доста и маловерних који се боје да приме Свето Причешће, јер не могу "поднети" ту Свету Тајну.
Света Тајна Брака
За време обављања ове Свете Тајне од свештеника се тражи велика пажња, јер ако се случајно испусти бурма једног од младенаца, по народном веровању ће то значити да ће онај чија је бурма испуштена умрети убрзо после склапања брака.
Исти такав значај се у нашем народу приписује случају када свећа једног од младенаца гори брже. Народ верује да ће онај чија је свећа више изгорела пре умрети од свог брачног друга.
У мају месецу се у народу избегава склапање брака, јер ће се они који се венчају у том месецу тобоже читавог живота замајавати, то јест лоше живети. То није ништа друго до бесмислено и смешно веровање, настало због случајне сличности међу речима.
Свештеник Ђорђе Милидраг истиче да је однос хришћанства и народне религије веома комплексан, те да је у православље уткано много сујеверја за која се чак ни не зна да су празноверице.
- Постоје многи обичаји који су благочестиви и добри, и многи који су негативни. Обичаји су јако значајни за нашу Цркву, јер су се из њих развила правила на којима Црква функционише, тако да је остало много веровања која нису интегрисана у црквени канон, каже отац и додаје:
- Оно што разликује православне обичаје од сујеверја је исто оно што разликује добро предање од лошег. Хришћански обичај који треба поштовати је само онај који је део канона - који је записан у Свете књиге.
