У суботу су ЗИМСКЕ ЗАДУШНИЦЕ, једна ствар се сматра НЕОПРОСТИВИМ ГРЕХОМ - Отац опомиње да се не треба правити ГОЗБЕ, понесите САМО ОВО

Српска православна црква и верници обележавају у суботу 9. марта Велике (зимске) задушнице, дан посвећен преминулим прецима, сродницима и пријатељима.

Наша Црква је прописала посебне дане, Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно молимо за покој душа у Господу уснулих.

КАШАЉ, КИЈАЊЕ, НЕРВОЗА -Симптоми промене времена и ПРОЛЕЋНИХ АЛЕРГИЈА упорни и иритантни, а ево у чему је СПАС

КАШАЉ, КИЈАЊЕ, НЕРВОЗА -Симптоми промене времена и ПРОЛЕЋНИХ АЛЕРГИЈА упорни и иритантни, а ево у чему је СПАС

Једноставни ТРИКОВИ за ДЕТАЉНО пролећно ЧИШЋЕЊЕ куће - овако ће све бити сређено у КРАТКОМ року и неће се прљати МЕСЕЦИМА

Једноставни ТРИКОВИ за ДЕТАЉНО пролећно ЧИШЋЕЊЕ куће - овако ће све бити сређено у КРАТКОМ року и неће се прљати МЕСЕЦИМА

Тог дана се посећују и уређују гробови наших драгих, обавља се парастос или помен, освећује се жито, свештеник прекађује и прелива вином гроб, пале се свеће за покој душа, а ако су нам сродници сахрањени далеко и није могуће отићи на гробље, онда се у цркви служи помен.

Задушнице никада нису у време поста, нити падају у постан дан, јер су увек у суботу. Пеку се колачи од белог брашна, који се понекад зову "просфоре". Спремају се ракија, пиво, вино, вода, а у неким местима се износи и жито.

Најважнији помен за преминуле је Проскомидија која се служи на свакој Светој Литургији. За Проскомидију је потребно пет хлепчића (просфора).

Просфора значи принос, према обичају из најранијих дана хришћанства, када су хришћани доносили (приносили) хлеб и вино за службу. Свака просфора има на горњој страни квадратни печат са крстом и словима: ИС ХС НИ КА, што на грчком значи - Исус Христос побеђује.

Просфоре се користе по строго утврђеном канонском реду и честице из сваке од њих имају посебно место и намену. За спомен преминулих хришћана, када се њихова имена помињу пред Богом Живим и Царством Небеским, ваде се честице из пете просфоре. Тим литургијским помињањем: "У склопу Свете Тајне Евхаристије - Тајне спасења света, преминулима се опраштају греси". Зато је најважније давати имена покојника, да се помињу у цркви.

Поред ових помињања и молитава за преминуле, Црква је установила посебне дане кад се сећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове.

Задушнице су дан за душе преминулих. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. На гробље и у цркву се носи кувано жито - кољиво. Жито нас символично подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости сунца. Жито је символ смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха.

Свећа је символ светлости Христове. Он је рекао: "Ја сам светлост свету." Та светлост треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

Свећа је малена жртва Богу, који се за нас жртвовао.

Даће и подушја се не дају да се "нахрани" покојник, односно, да душа његова "једе", него да се сиротиња нахрани и у молитвама помене покојника.

Уместо на нехришћанске гозбе, новац треба да се употреби у племените сврхе и то према могућностима. Колико ко може, треба да помогне некој сиромашној породици, избеглицама, болеснима или сирочади.

На дан задушница се иде у цркву, где се служи Света Литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, после службе се иде до гробова покојника. Тамо се пале свеће, а свештеник служи мали помен и окади гробове.

Како направити просфору

Отац Гаврило из манастира Лепавина открио је рецепт за припрему просфора.

Састојци за 5 просфора:

• 1200 г брашна
• 25 г квасца
• со
• вода

Припрема:

Спремити 1200 грама брашна најбољег квалитета (количина за 5 просфора). На дну посуде у којој ће се спремати тесто, можете да наспете мало освећене водице, а затим насути 400 грама брашна, и мешајући додавати кључале воде по потреби. Након што се све охлади, додати со растопљену у освећеној водици и 25 грама квасца. Све добро измешати и након што одстоји око 30 минута, додати преосталих 800 грама брашна, и добро умесити тесто.

Након тога, оставити да одстоји око 30 минута, и развући оклагијом на жељену дебљину. Подесним округлим калупом одговарајућих димензија исећи из развученог теста два округла теста (најбоље би било да део који ће бити горњи буде мало мањи од дела који ће бити доњи), прекрити их влажном крпом, преко ње ставити једну суву крпу и оставити да одстоје још 30 минута.

Након тога утиснути печат на тесто које ће бити горње, навлажити топлом водом површине оба дела теста које ће се спојити, и ставити горњи део теста на доњи. Избости тесто иглом да се спречи појава празнина, ставити у посуду за печење и пећи колико треба.

Мале просфоре се обично пеку око 15 минута, а нормалне око 20 минута. Готове печене просфоре извадити из пећи, ставити на сто и умотати у суву крпу, онда влажну, па опет суву крпу. Тако се оставе да одстоје (одморе) око један час, а после се ставе у припремљена спремишта за просфоре у којима се не држи ништа друго.

Србија Данас