Како пријавити насиље у породици: Законска права и обавезе

Устав Србије обрађује као једну од кључних тема у законодавству, насиље у породици. Примарна заштита се у овој области пружа кроз грађанскоправне мере, док кривичне мере служе као додатна заштита у ситуацији где друге врсте нису довољне. 

Коме можете пријави насиље у породици?

Пријављивање насиља у породици је законска обавеза свакога грађанина. Ако сте доживели насиље, можете га пријавити не само полицији, већ и јавном тужилаштву, центру за социјални рад и здравственој установи. Такође, за информације и емотивну подршку, можете се обратити СОС телефону.

Шта након пријаве?

Без обзира на то да ли сте насиље пријавили једном или више пута, институције су дужне да поступе по свакој пријави. Насиље можете пријавити лично, путем телефона, писмено, путем поште или путем email-a. Приликом пријављивања, можете се представити или остати анонимни - пријава ће бити разматрана у оба случаја.

Сарадња институција

Институције су законски обавезне да сарађују како би вам обезбедиле адекватну заштиту и подршку. Према Закону о спречавању насиља у породици, оне су дужне да обавесте надлежног полицијског службеника и тужилаштво о сваком сазнању о насиљу. Једино позивањем СОС телефона ваша пријава остаје поверљива, осим уколико сами не желите да је пријавите или у случају животне угрожености.

Информације су важне за решење случаја

У институцијама као што су полиција, центри за социјални рад и тужилаштво, раде професионалци обучени за поступање у случајевима насиља. Важно је да професионалцу коме пријавите насиље пружите што потпуније податке о догађају, члановима породице, историји насиља, повредама и другим релевантним околностима (нпр. поступак развода, спор око старатељства, претње, алкохолизам). Није срамота говорити о свим видовима насиља које сте претрпели.

Допуна пријаве у случају да се сетите одређених детаља.

Ако сте у шоку, уплашени или збуњени и не можете да се сетите свих детаља приликом прве пријаве, не брините. Увек можете допунити пријаву детаљима у каснијим сусретима са центром за социјални рад, полицијом или тужилаштвом.

Решења и подршка

Институције су дужне да пронађу решења која ће вам помоћи да изађете из насиља, прилагођавајући се вашим околностима. Такође, оне су обавезне да вас упознају са предлогом решења и омогуће вам директно учешће у изради или разматрању индивидуалног плана подршке и заштите. Имате право да се изјасните и реагујете ако сматрате да нека решења нису адекватна за вашу ситуацију.

Поштовање приватности

Уколико не желите да учествујете или одустанете од учешћа у поступцима пред институцијама, ваша одлука ће бити поштована и неће утицати на поступање институција. Институције су дужне да поступају по пријави без обзира на ваш став. Такође, ваш одустанак у једном поступку не утиче на поступање институција уколико поново пријавите насиље.

Телефони које можете позвати у случају насиља у породици.

За пријаву насиља у породици:

192, Пријава насиља у породици 0800-100-600

Саветовалиште против насиља у породици - СОС телефон и сигурна кућа

0800-011-011, бесплатан позив, радним данима 10-19х

011 2769-466, радним данима 10-19х

062 304-560, ноћу 19-10х

Виктимолошко друштво Србије (ВДС)

За пријаву насиља на интернету:  

800 100 007

Национални контакт центар за безбедност деце на интернету: 19833 или 381 11 2181 718

МУП Републике Србије - Одељење за високотехнолошки криминал: 381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, радним данима 09-16х

За пријаву сексуалног насиља:

СОС телефон за жртве сексуалног насиља: 0800 200 144

Центри за социјални рад

Институт за медицину рада и радиолошку заштиту "Др Драгомир Карајовић" у Београду (ИМА) – Клиника за гинекологију и акушерство: 381 11 3600 400

Национална платформа Чувам те за превенцију насиља која укључује и децу

Чувам те - пријава насиља

Полиција: 192

Медицинска помоћ

Хитна помоћ 194

Ургентни центар, 011 3618-444, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Србије, 011 3618-444, 011 3617-777, Пастерова 2, Београд

Клинички центар Војводине, 021 48 43 484, Хајдук Вељкова 1-9, Нови Сад

Клинички центар Крагујевац, 034 50 50 50, Змај Јовина 30, Крагујевац

Клинички центар Ниш, 018 506906, Булевар др Зорана Ђинђића 48, Ниш

Национална СОС линија за жене жртве насиља

0800-222-003, ради под Центром за заштиту одајчади, деце и омладине, Београд

СОС број за пријаву насиља у школама

0800-200-201, бесплатан позив, радним данима од 8:30 до 16:30х; изван тог времена позиве региструје аутоматска телефонска секретарица; на позиве одговара стручно лице Министарства просвете, науке и технолошког развоја Национална дечија линија  

НАДЕЛ - СОС број за помоћ деци

0800-12-34-56, бесплатан позив; свакодневно 24 сата  

Национална СОС линија за превенцију суицида

011 7777-000, ради у оквиру Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић“, Београд

Анти Трафикинг Центар (АТЦ) - СОС телефон за жртве трговине женама

011/ 3239 002 радним данима 10-18х

Инцест траума центар - СОС телефон

011/3441-737, 011/3861-332 – 24х

Но mobbing - СОС против злостављања на послу

064/ 2127-880 сваког дана од 8 до 22х