Kako prijaviti nasilje u porodici: Zakonska prava i obaveze

Ustav Srbije obrađuje kao jednu od ključnih tema u zakonodavstvu, nasilje u porodici. Primarna zaštita se u ovoj oblasti pruža kroz građanskopravne mere, dok krivične mere služe kao dodatna zaštita u situaciji gde druge vrste nisu dovoljne. 

Kome možete prijavi nasilje u porodici?

Prijavljivanje nasilja u porodici je zakonska obaveza svakoga građanina. Ako ste doživeli nasilje, možete ga prijaviti ne samo policiji, već i javnom tužilaštvu, centru za socijalni rad i zdravstvenoj ustanovi. Takođe, za informacije i emotivnu podršku, možete se obratiti SOS telefonu.

Šta nakon prijave?

Bez obzira na to da li ste nasilje prijavili jednom ili više puta, institucije su dužne da postupe po svakoj prijavi. Nasilje možete prijaviti lično, putem telefona, pismeno, putem pošte ili putem email-a. Prilikom prijavljivanja, možete se predstaviti ili ostati anonimni - prijava će biti razmatrana u oba slučaja.

Saradnja institucija

Institucije su zakonski obavezne da sarađuju kako bi vam obezbedile adekvatnu zaštitu i podršku. Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, one su dužne da obaveste nadležnog policijskog službenika i tužilaštvo o svakom saznanju o nasilju. Jedino pozivanjem SOS telefona vaša prijava ostaje poverljiva, osim ukoliko sami ne želite da je prijavite ili u slučaju životne ugroženosti.

Informacije su važne za rešenje slučaja

U institucijama kao što su policija, centri za socijalni rad i tužilaštvo, rade profesionalci obučeni za postupanje u slučajevima nasilja. Važno je da profesionalcu kome prijavite nasilje pružite što potpunije podatke o događaju, članovima porodice, istoriji nasilja, povredama i drugim relevantnim okolnostima (npr. postupak razvoda, spor oko starateljstva, pretnje, alkoholizam). Nije sramota govoriti o svim vidovima nasilja koje ste pretrpeli.

Dopuna prijave u slučaju da se setite određenih detalja.

Ako ste u šoku, uplašeni ili zbunjeni i ne možete da se setite svih detalja prilikom prve prijave, ne brinite. Uvek možete dopuniti prijavu detaljima u kasnijim susretima sa centrom za socijalni rad, policijom ili tužilaštvom.

Rešenja i podrška

Institucije su dužne da pronađu rešenja koja će vam pomoći da izađete iz nasilja, prilagođavajući se vašim okolnostima. Takođe, one su obavezne da vas upoznaju sa predlogom rešenja i omoguće vam direktno učešće u izradi ili razmatranju individualnog plana podrške i zaštite. Imate pravo da se izjasnite i reagujete ako smatrate da neka rešenja nisu adekvatna za vašu situaciju.

Poštovanje privatnosti

Ukoliko ne želite da učestvujete ili odustanete od učešća u postupcima pred institucijama, vaša odluka će biti poštovana i neće uticati na postupanje institucija. Institucije su dužne da postupaju po prijavi bez obzira na vaš stav. Takođe, vaš odustanak u jednom postupku ne utiče na postupanje institucija ukoliko ponovo prijavite nasilje.

Telefoni koje možete pozvati u slučaju nasilja u porodici.

Za prijavu nasilja u porodici:

192, Prijava nasilja u porodici 0800-100-600

Savetovalište protiv nasilja u porodici - SOS telefon i sigurna kuća

0800-011-011, besplatan poziv, radnim danima 10-19h

011 2769-466, radnim danima 10-19h

062 304-560, noću 19-10h

Viktimološko društvo Srbije (VDS)

Za prijavu nasilja na internetu:  

800 100 007

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu: 19833 ili +381 11 2181 718

MUP Republike Srbije - Odeljenje za visokotehnološki kriminal: +381 11 3611 999

011 630-3022, 011 2288-040, radnim danima 09-16h

Za prijavu seksualnog nasilja:

SOS telefon za žrtve seksualnog nasilja: 0800 200 144

Centri za socijalni rad

Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović" u Beogradu (IMA) – Klinika za ginekologiju i akušerstvo: +381 11 3600 400

Nacionalna platforma Čuvam te za prevenciju nasilja koja uključuje i decu

Čuvam te - prijava nasilja

Policija: 192

Medicinska pomoć

Hitna pomoć 194

Urgentni centar, 011 3618-444, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Srbije, 011 3618-444, 011 3617-777, Pasterova 2, Beograd

Klinički centar Vojvodine, 021 48 43 484, Hajduk Veljkova 1-9, Novi Sad

Klinički centar Kragujevac, 034 50 50 50, Zmaj Jovina 30, Kragujevac

Klinički centar Niš, 018 506906, Bulevar dr Zorana Đinđića 48, Niš

Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja

0800-222-003, radi pod Centrom za zaštitu odajčadi, dece i omladine, Beograd

SOS broj za prijavu nasilja u školama

0800-200-201, besplatan poziv, radnim danima od 8:30 do 16:30h; izvan tog vremena pozive registruje automatska telefonska sekretarica; na pozive odgovara stručno lice Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Nacionalna dečija linija  

NADEL - SOS broj za pomoć deci

0800-12-34-56, besplatan poziv; svakodnevno 24 sata  

Nacionalna SOS linija za prevenciju suicida

011 7777-000, radi u okviru Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, Beograd

Anti Trafiking Centar (ATC) - SOS telefon za žrtve trgovine ženama

011/ 3239 002 radnim danima 10-18h

Incest trauma centar - SOS telefon

011/3441-737, 011/3861-332 – 24h

No mobbing - SOS protiv zlostavljanja na poslu

064/ 2127-880 svakog dana od 8 do 22h