Права, сељачка попара - најлепши мирис детињства крије се у овој ЦАКИ: Спремите је деци за доручак овакву и ништа друго неће јести

Попара је једно од најстаријих и најједноставнијих јела на Балкану, а њена припрема повезује нас са генерацијама које су јеле ово скромно, али хранљиво јело. 

Њени основни састојци – стари хлеб, млеко, вода, сир и мало масноће – чине је савршеним примером како се од мало састојака може направити нешто топло и заситно.

Порекло попаре

Попара потиче из времена када се ништа није бацало, а стари хлеб се претварао у укусна јела. Попара се појављује у многим културама, па тако постоји и у грчкој и турској кухињи, а њена верзија варира од земље до земље. На Балкану, попара је најчешће везана за сиромашна домаћинства где су се ресурси морали максимално искористити. Данас се попара, поред својих традиционалних варијанти, често унапређује различитим додацима, али њена срж остаје иста.

Рецепт за традиционалну попару

300 г старог хлеба, пожељно домаћег

500 мл воде или млека

100 г сира, по могућству старог 

2 кашике маслаца или масти (опционо)

Со по укусу

Припрема

Припрема хлеба: Исеците стари хлеб на коцке величине залогаја. Можете користити хлеб који је сув, али не и буђав.

Кување: У шерпи загрејте воду или млеко (или комбинацију оба) до тачке кључања. Додајте прстохват соли, а затим смањите ватру.

Додавање хлеба: У кључалу течност убаците коцкице хлеба и кувајте док не омекшају. Време кувања зависи од врсте хлеба, али обично траје неколико минута.

Масноћа и сир: Када хлеб омекша, склоните шерпу са ватре. Додајте маслац или маст и лагано промешајте. На крају, додајте измрвљен сир, по могућству домаћи, који ће се фино истопити и дати јелу богатији укус.

Служење: Попару сервирајте топлу, уз додатак павлаке или јогурта по жељи.

Савети и варијације

У неким домаћинствима се уместо воде користи само млеко, што чини попару кремастијом.

Уместо сира, може се додати и кајмак за још богатији укус. У неким крајевима, посебно у источној Србији, додаје се пржена сланина или кобасица како би попара добила јачи, меснати укус.

Иако је попара деценијама била синоним за скромна домаћинства и “сиротињски доручак,” у последњих неколико година постала је популарна и међу млађим генерацијама, посебно у ресторанима који промовишу традиционалну кухињу. На многим модерним менијима, попара се послужује уз гурманске додатке попут тартуфа или сувог меса, чиме се ово јело враћа на велика врата.