ПОП не носи МАНТИЈУ, већ САМО ОНИ! СВЕШТЕНИЧКЕ ОДЕЖДЕ нису само ЦРНЕ, свака боја има своју СИМБОЛИКУ и одређена је ЧИНОМ

 Још одавнина постоји разлика у одевању приликом богслужења у односу на свакидашње. Психолошки разлог овој појави лежи у човековом осећању и мисли да се само у оделу које пристоји молитвеном и побожном расположењу може приближити Богу.

Св. Јероним пише: "Божанска религија има једно одељење у обављању свештенорадњи, друго у обичним односима и животу". Одежда је свечана одећа православних свештеника приликом процеса богослужења. Кроз историју, користила се приликом облачења разних друштвених слојева, од племића и витезова, све до владара и краљева. Одежде датирају још од ранохришћанског периода, када су се користиле на свакодневном нивоу. Међутим, временом почињу да се производе од скупоценог материјала, а црквени великодостојници почињу да их носе приликом процеса богослужења и других црквених ритуала. Одежде временом мењају боје, текстуре, облик, али суштина и значење је свевремено.

Славимо ТРИ ВЕЛИКА СВЕЦА! Дан започните МОЛИТВОМ, а онда сваког госта ПОЧАСТИТЕ РАКИЈОМ и не заборавите на ДАВАЊЕ ПРИЛОГА

Славимо ТРИ ВЕЛИКА СВЕЦА! Дан започните МОЛИТВОМ, а онда сваког госта ПОЧАСТИТЕ РАКИЈОМ и не заборавите на ДАВАЊЕ ПРИЛОГА

У питању је ГРЕХ ПРЕДАКА - Када вам НЕ ИДЕ у ЖИВОТУ из непознатог разлога, УРАДИТЕ ОВО, саветује свештеник

У питању је ГРЕХ ПРЕДАКА - Када вам НЕ ИДЕ у ЖИВОТУ из непознатог разлога, УРАДИТЕ ОВО, саветује свештеник

Црквене одежде су у почетку биле обичне хаљине али сачињене од скупоценог материјала и употребљавале  су се само приликом богослужења. Счињене су делом по узору на старозаветне. Хришћанске одежде нису мењале свој старински изглед из разлога што старина даје литургичким радњама достојанство и свечаност. На тај начин црква и споља показује да у себи чува такво уређење које датира из дубоке старине.

Основна боја код црквених одежди је бела на које се стављају разни разнобојни свилени, златни и сребрни украси. Од 9 века се поред беле боје јављају и друге боје. Симеон Солунски, спомињући по имену свештеничке одежде каже: "И беле су, због чистоће и светлости благодати. А многе су и пурпурне у време поста, да би плакали ми који смо згрешили и да би жалили Онога који се принео за нас на жртву…". Највише се употребљавала бела боја током целе године а црвена у време четрдестенице. Тамно црвена се користила у дане жалости, носила се у посне дане када се мртви спомињу.

БОЈЕ ОДЕЖДИ НОСЕ ПОСЕБНУ СИМБОЛИКУ И ПРЕНОСЕ РАЗЛИЧИТЕ ПОРУКЕ:

• Тамне боје попут црне и труле црвене подразумевају симбол кајања и жалости. Сматра се да је традиционална боја мантија била управо црна;
• Зелена боја подразумева наду и жељу за вечним миром у складу са Христовим стремљењима;
• Црвена боја означава, евидентно, боју крви као симбол жртве које су за овоземаљско поднели Исус Христ, апостоли, светитељи и мученици уопште;ж
• Бела боја се користи како би обухватила основне вредности православне цркве, попут љубави, чистоте и радости.

Као што су судије, полицајци, адвокати и ватрогасци обучени у професионалну одећу приликом обављања своје дужности, тако и свештена лица имају свој лични печат и обележје. Верује се да је важан преседан у вези са одеждом направљен за време владавине папе Адријана II у IX веку када облачење одежде приликом богослужења постаје обавезно. Тада је обавезно, на пример, читати молитве у одежди. 

Три степена свештенства

Пошто код свештенства има три степена, то и сваки степен има своју одређену одежду:

Ђаконске одежде су: стихар, наруквице и орар.

Презвитерске: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице и фелон;

Архијерејске: стихар, епитрахиљ, појас, наруквице, надбедреник, сакос и омофор.

• Орар - дуга, широка трака коју ђакон носи на левом рамену, а десном руком придржава други крај. Носи се преко стихара
• Стихар - комад одеће који се носи преко мантије сваког свештеничког лица, углавном је беле боје
• Епитрахиљ - комад одеће који се носи око врата и симболише јарам Исуса Христа
• Зеноро - појас
• Надбедреник је ромбоидно платно које се причвршћује о појас, на десно бедро, слично мачу, а представља Реч Божју, која је духовни мач. Носе га епископи, али и заслужни презвитери (свештеници).
• То је заправо горња хаљина од белог материјала, украшена златним и сребрним везом, разрезана са стране (није прошивена као стихар) и дуж рукава и са стране се спаја округлим, златним прапорцима и гајкицама.
• Омофор је најважнија архијерејска одежда. То је заправо широка трака коју архијереј ставља се на оба рамена. Његово симболичко значење је двојако. Најпре то је изгубљена, па потом нађена овчица, коју је Христос као добри пастир узео на Своја плећа и привео Богу Оцу. Зато се омофор некада правио искључиво од беле вуне.

Осим овог код литургичких радњи епископи облаче још мандију, на себе мећу крст, панагију или енколпију и митру, и носе архијерејски штап.

Мантија и одежда нису исто

За разлику од одежде, мантија је дугачка хаљина обично сиве или црне боје, коју носе црквени великодостојници попут епископа, патријарха, архиепископа итд. Право на ношење мантије се добија од епископа.