СРБИ, сутра се прославља Свети Стефан - У народу је позната као слава "шкртица", ДОМАЋИЦЕ, не заборавите да ставите суво воће у КОЛАЧ
Српска православна црква 9. јануара обележава празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану – Стефандан.
Славски колач за Стевањдан украшава се фигурицама птица, жита, грожђа, буренцима, књигом. Износи се на већ обогаћен сто са сувим воћем, орасима, медом, јабукама и наранџама, а затим посвећује и сече или ломи (по традицији и обичајима).
Ослободите дететову МАШТУ - Вођење ДНЕВНИКА помаже у развоју комуникације и писања, нека му то буде "издувни ВЕНТИЛ"
Сутра је ТРЕЋИ ДАН БОЖИЋА И СТЕВАЊДАН - Ваља се да урадите једну битну ствар и то у ТИШИНИ
Стефанову мученичку погибију гледала је са неког удаљеног места и Пресвета Богородица са Светим Јованом Богословом и усрдно се молила Богу за овог страдалника истине и вере.
Својом вером чинио је многа чудеса међу људима, а својим противницима Јеврејима супротстављао се мудрошћу и силом Светог Духа. Оптужен је да је хулио на Бога и на Мојсија, а уз помоћ лажних сведока и осуђен.
Тело светог Стефана кришом је узео и сахранио на свом имању потајни хришћанин и кнез јеврејски Гамалил. Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.
Обичаји
За ову славу, шаљиво кажу да је држе шкртице, јер сити гости после Божићног славља, тешко да могу много да поједу и попију. Ипак, за ову као и за све славе слављене на тлу Србије најважније је да домаћин на сто изнесе славски колач, да на трпези уз иконицу свеца – Светог Стефана, гори славска свећа и да у домаћинову кућу дођу његови најближи - родбина, кумови, блиски пријатељи. Без њих, ништа од наведеног нема смисла.
Најраспрострањенији је онај да се тог дана износи божићна слама из куће. Сламу никако не смете бацати, јер се веровало у њену плодотворну моћ, па је стављана ради подстицања рода и напредовања, у ракље дрвећа воћака, у пчелињак или привредне зграде.
У шумадијским селима се на Стевањдан домаћин са секиром одлази у воћњак да, како се каже, посече неродна стабла. Узмахне секиром, а неко ко је с њим га одврати од сече, говорећи му да не сече, јер ће ове године да роди, па стави руковет божићне сламе у ракље стабла. И тако, од воћке до воћке, док не заките сламом, ради поспешивања родности, сва стабла која су претходне године оманула у роду. Веровало се да божићна слама штити воћњаке од града.
