Славимо НАЈЛЕПШИ ПРАЗНИК! МАМЕ, најбоље је да се ДРЕШИТЕ ониме што су наше БАКЕ поклањале - ДАРОМ који зрачи ЉУБАВЉУ
Материце, прослава жена и мајки, традиционално се обележавају две недеље пре Божића, представљајући важан део хришћанског календара. Овај обичај, као и Детињци и Оци, дубоко је укорењен у српској православној традицији, непромењен током векова. Вук Стефановић Караџић забележио је ове обичаје 1867. године, а пракса се није променила до дана данашњег.
Материце се традиционално славе 2 недеље пре Божића и сматрају се највећим празником жена и мајки у хришћанству.
Детињци, Материце и Оци су народни обичаји који се доводе у везу само са Српском православном црквом и спадају у наслеђе које се поштује вековима и које представља припреме за прослављање Божића.
Колико су ови празници поштовани говори и чињеница да се мало тога променило од када их је Вук Стефановић Караџић у својој књизи "Живот и обичаји народа српског" 1867. године заувек овековечио.
НА Материце ОВО никако НЕ ТРЕБА облачити, посебан обичај важи за СВЕЖЕ ВЕНЧАНЕ парове - Најлепши празник обавезно прати ПОСНА трпеза
Ево какав став НАША ЦРКВА има о СУРОГАТ МАЈЧИНСТВУ - И да, могуће је КРСТИТИ дете, али само ако РОДИТЕЉИ и СУРОГАТ учине ОВО
Овако је један од наших највећи просветитеља описао Детињце, Очеве и Материце:
"Неђеља пред Божић (била уочи Божића или прије њега на шест дана) зове се оци а недјеља пред оце зове се материце. За оце се мисли као да су красно име свију људи који су се оци назвали, зато је обичај да их уочи отаца или на оце у јутру младеж и мушка и женска а и жене вежу за ноге: мала дјеца гдјекоје вежу за ноге без шале а остали донесу пред њих само какву узицу по варошима пантљику или гајтан или даду јабуку у накрст свезану пантљиком, па се већ зна шта то значи и ваља да се одкупљују: дјеци се да по која пара или други какав новац, другима што друго, а сви кућани ваља да се часте и у вече и сјутра дан лијепијем јелом и пићем".
"Какогод што су оци за људе тако су материце за жене које су дјецу имале; оне се у мале дјеце откупљују орасима, сухијем шљивама и јабукама а у осталијех кућана лијепом части као и људи. Овдје се могу споменути и младијенци који падају четврти дан по Божићу (29. Декемврија). На овај дан у Рисну рано у јутру бију дјецу каквом гранчицом шале ради, говорећи: 'Пушти зло, узми добро!'. А дјеца опет између еебе бију се ваздан говорећи тако једно другоме".
Осим што је традиција да деца устају пре мајке и везују је за слободу уз откуп, некада се такође веровало да муж треба да веже новопечену жену како би призвао потомство, док се тек венчани пар обавезно заветује једно другом на Материце/Оце, потврђујући црквени венчани завет.
Обичај за Материце укључује и обавезно присуствовање свих жена литургији у цркви, где их свештеник причести и опрости од свих грехова које су евентуално починиле током последње године. Према једном народном веровању, на Материце се не сме облачити ношена одећа, већ искључиво нова, како бисмо "чисти" закорачили у Нову годину.
